GINEKOLOŠKE TEME
Zapaljenja i infekcije

Genitourinarne infekcije su među najčešćim poremećajima zbog kojih se pacijenti javljaju ginekologu. Pravilnom dijagnostikom i terapijom moguće je lečenje ovih stanja i sprečavanje težih posledica, kao što su hronične upale i sterilitet. Upalni proces i infekcija se mogu manifestovati na svim delovima ovog sistema: na spoljnom, stidnom delu, u vagini, mokraćnoj cevi i bešici, na grliću materice, na sluzokoži materice, jajovodima, jajnicima i okolnoj trbušnoj maramici. Infekcija najčešće počinje sa spoljnih genitalija, ređi su drugi putevi širenja. Genitourinarne infekcije se javljaju kod svih uzrasta žene, ali su najčešće kod seksualno aktivnih mlađih osoba, naročito kod česte promene partnera i nezaštićenih odnosa.

Na spoljnim genitalijama, u vagini, pa i u mokraćnoj bešici, često su prisutne crevne i druge bakterije i gljivice, u različitom broju, ali bez znakova upale. Tada kažemo da se radi o kolonizaciji ovim agensima, koja uglavnom ne zahteva medikamente, nego praćenje. Prisustvo znakova upale zahteva primenu lekova. Genitourinarne upale mogu dati različiti uzročnici: bakterije, gljivice, paraziti i dr. Posebno mesto među uzročnicima zauzimaju seksualno prenosivi uzročnici i bolesti koje oni daju:

• bakterije: hlamidije, gonokok, mikoplasma hominis et genitalium, ureaplazma, treponema palidum.
• virusi: humani papiloma virus (HPV), virus humane imunodeficijencije (HIV), hepatitis B-virus, herpes simplex virus.
• paraziti: trichomonas, pediculis i dr.

Genitourinarne infekcije se mogu manifestovati različitim oblicima bolesti među kojima su najčešće i najuočljivije:

• vulvovaginitis (daje crvenilo, peckanje, bol ili svrab na stidnom delu i pojačan vaginalni sekret, izmenjen miris,…)
• urethritis i cystitis (učestalo mokrenje, peckanje ili bol pri mokrenju,…)
• cervicitis (često bez simptima ili sa pojačanim sekretom, bolom u malom trbuhu, češćim mokrenjem,…)
• PID-upala karličnih ginekoloških organa; materice, jajovoda i jajnika (bol i nadutost, slomljenost, povišena temperatura,…)
• promene na drugim organima ( jetra, zglobovi…..) ili ugroženost celog
  organizma

 
Centralno mesto u terapiji ginekoloških upala imaju različiti antibiotici, koji se primenjuju ili empirijski, neposredno nakon kliničkog pregleda ili na osnovu antibiograma. Najbolje je primeniti pouzdane inovativne metode detekcije delova DNK pojedinih uzročnika i zatim lečiti oba partnera. Ovde je važno naglasiti da je potpuno pogrešno samostalno primenjivanje terapije, pa čak i uz konsultaciju lekara koji nemaju dovoljno znanja i iskustva iz ove oblasti. Danas se smatra da neprijatnost u malom trbuhu, uz povremenu nadutost, naročito kod mlađih, seksualno aktivnih žena, najverovatnije predstavlja upalu, iako često pregledom objektivno ne nailazima na znakove upale. Ovako podmukle promene, sa blagim simptomima, najčešće daju potencijalno najopasniji mokroorganizmi za ginekološko zdravlje, u prvom redu: chlamydia trachomatis (tip D-K), mycoplasma genitalium et hominis, gonococci i dr. Svakako najopasnije posledice ovakvih upala su hronične upale i sterilitet.