GINEKOLOŠKE TEME
Kontracepcija
U sklopu planiranja porodice kontracepcija zauzima značajno mesto. To je primena specifičnih metoda u cilju sprečavanja nastanka trudnoće. Svako kontraceptivno sredstvo ima potencijalna neželjena dejstva i nosi izvestan rizik po zdravlje. Ali, rizik za smrtni ishod bilo kog kontraceptivnog sredstva je niži od rizika kojeg nosi sama trudnoća, prekid trudnoće ili rizika koji daje, recimo, vožnja automobilom.
U našoj zemlju se regulacija rađanja, nažalost, u velikoj meri, sprovodi namernim prekidima trudnoće, dok u razvijenim zemljama dominira upotreba kontraceptiva.
Postoje dve osnovne grupe kontraceptivnih metoda: hormonska i nehormonska. Najsigurniji efekat daju hormonska kontracepcija i spirala.
Hormonske metode:
U ovu svrhu se koriste ženski hormoni estrogen i progesteron, dobijeni sintetski, u različitim kombinacijama ili pojedinačno, uneti u organizam preko usta, injekcijom ili preko kože. Delujući na funkciju hipofize i genitalija, sprečavaju nastanak plodnih dana, remete funkciju sluzokože materice i sekreta grlića materice. Ovo je danas vrlo sigurna i pouzdana metoda, namenjena, pre svega, zdravim i mladim ženama.
Postoje različite kombinacije estrogena u gestagena u sastavu kontraceptiva, u različitim dozama, ali je danas tendencija da se što više koriste niskodozažni kontraceptivi, koji daju manju učestalost i blaže ispoljavanje neželjenih dejstava.
Nehormonske metode:
Korišćenje snižene plodnosti za vreme dojenja redovno i često dojenje, preko povišenog prolaktina (hormona dojenja), ometa funkciju hiporalamusa i jajnika; nema plodnih dana i nema menstruacije. Ova vrsta zaštita je kod nekih žena vrlo efikasna, ali u globalu, ne predstavlja pouzdanu kontracepciju.
Izbegavanje odnosa tokom plodnih dana primena je moguća kod redovnih menstruacija. Ukoliko je, recimo, ciklus na 28dana, trebalo bi izbegavati odnose od 9-og do 16-og dana ciklusa. Najveći problem kod ove metode je sklonost da se povremeno pomere plodni dani, napred ili nazad, čak i kod žena sa vrlo stabilnim ciklusima. Vrlo je korisno da žena nauči da primenjuje samoprocenu svoje cervikalne sluzi i da se tako orjentiše o plodnim danima – Bilingsova metoda (opisano u tekstu o menstrualnom ciklusu).
Prekinut snošaj (Coitus interruptus). Ovo je široko primenjivana metoda, ali prilično nepouzdana. Problem predstavlja teška i nepotpuna kontrola procesa ejakulacije (izlivanja sperme) od strane muškarca, kao i kod učestalih odnosa, gde se manja količina sperme izliva i pre same ejakulacije.
Korišćenje kondoma vrlo korisno, jeftino i lako dostupno sredstvo, koje u isto vreme obezbeđuje zaštitu od seksualno prenosivih bolesti. Problem predstavlja vrlo često odbijanje, naročito, muškaraca da primenjuju kondom.
Vaginalna hemijska kontracepcija ovakva sredstva dovode do imobilizacije i uništavanja spermatozoida. Ova sredstva su jeftina i dostupna i vrlo pouzdana u kombinaciji sa kondomom. Problem je u teškom prihvatanju obaveze da se ono primeni pre odnosa i u osećaju prekomerne vlažnosti kod žene.
Dijafragma, cervikalna kapa sprečavaju prolaz spermatozoidima, retka upotreba.
Unutarmaterični uložak (spirala) Danas se najčešće u svetu koristi spirala sa dodatkom bakra i, u skorije vreme, spirala sa dodatkom gestagena (Mirena). Smatra se, da spirala ometa kretanje i oplodnu moć spermatozoida, kao i usađivanje zametka. Spirala smanjuje broj vanmateričnih trudnoća za blizu 50%. Pogodnija je za žene koje su završile sa rađanjem. Spirala sa dodatkom gestagena se danas preporučuje, naročito, zbog njenog povoljnog dejstva na količinu menstrualnog krvarenja i na ređu pojavu upala u odnosu na druge spirale.
Sterilizacija ređe primenjivana operativna metoda.