Civilizacija je zna?ajno promenila na�e �ivote. Posebno u poslednjih 100-150 godina. Me?utim, to je vrlo kratak period u evoluciji ?oveka kao vrste.
Zato mi imamo prakti?no ista telesna svojstva kao i ljudi od pre par hiljada godina. Na�i osnovni genetski zapisi su isti.
Reprodukcija ?oveka je ista.
Prose?ni rok trajanja jajnika kod �ena se nije promenio.
Optimalne godine za trudno?u su izme?u 20 i 30. Tu se ni�ta nije promenilo.
Mislimo o tome.

Kada pijete �aku lekova, te�ko je izmeriti korist i �tetu.
To nije racionalno le?enje.

Nekada je granica izme?u leka i otrova vrlo uska i nerazgovetna.
Takve su i ljudske uloge..

Svi lekari, medicinari, koji prate svoju oblast, koji su “u toku”, duboko u sebi ose?aju izvesni stid.
Stid zbog onoga �to su mislili, a jo� vi�e zbog onoga �to su pri?ali svojim pacijentima pre 15-20 ili 30 godina.
I to je prirodna pojava, posledica napretka znanja u medicini i uop�te u nauci.
Prema tome, ili se stidite ili se ne me�ate u svoj posao.
Ko nema stida njegovo je carstvo pogre�nog i prevazi?enog znanja.

Nakon poro?aja �ena je u posebnom stanju, fizi?kom i psihi?kom. �ene koje doje nastavljaju u izvesnom smislu to svoje drugo ili druga?ije stanje. �ene koje, iz raznih razloga, prestanu sa dojenjem odmah nakon poro?aja postepeno se jo� nekoliko meseci vra?aju u svoje netrudno stanje.
Na polnim organima �ene nakon prirodnog poro?aja ?esto se vide povrede. Ali, i bez vidnih povreda poro?ajni put, koga ?ine deo materice, vagina i vulva do�ivljava zna?ajne promene. Mi�i?ni aparat dna karlice biva sna�no razmaknut u toku samog poro?aja, pri prolasku bebice. Nakon poro?aja, mi�i?i i vezivni elementi okolo gotovo nikad se ne vra?aju u svoj prethodni polo�aj, kao pre poro?aja.
Ovde je od velikog zna?aja aktivni stav �ene, kojoj se odmah nakon poro?aja preporu?uju tzv Kegelove ve�be, ve�be aktivnog stezanja karli?nih mi�i?a. Na internetu je mogu?e na?i razli?ite sisteme ovih ve�bi, kod kojih je osnovni pokret kontrakcija ili stezanje kojim mi prekidamo mokrenje ili stolicu. Ovim ve�bama je mogu?e ubrzati proces vra?anja mi�i?a u optimalni polo�aj i njihovim sna�enjem pobolj�ati funkcionisanje karli?nih organa �ene i ubla�iti kasne posledice.

U svojoj praksi porodiljama obavezno savetujem ve�be uvla?enja trbuha, ve�be koje sam li?no promovisao, ne�to �to se ina?e ne pominje i sre?e u klasi?nim ud�benicima i priru?nicima. Model ve�bi je sli?an mnogim drugim ve�bama. Osnovni pokret je uvla?enje trbuha maksimalno u toku jedne sekunde i �to se ponavlja deset puta uzastopno. Nakon pola minuta pauze uraditi to jo� jednom, a zatim ponovo pauza i ponovo isto. Ovakve serije ve�bi raditi dva ili tri puta dnevno. Nakon 20-30 dana ve�banja dolazi do zatezanja trbu�nog zida, pribli�avanja trbu�nih mi�i?a i do postepenog smanjivanja masnih naslaga sa trbuha. Ve�be uvla?enja trbuha ne prestavljaju stres za organizam, ne optere?uju ki?mu porodilje i ne kompromituju dojenje.
Ina?e se porodiljama i dojiljama ne preporu?uju te�ke fizi?ke ve�be i nagla intenzivna naprezanja. �etnja je najzdravija aktivnost za �enu u periodu babinja i nakon toga, uz dopunu sa gore pomenutim ve�bama.

-Da li ste se vakcinisali?
-Nisam.
-Za�to niste? ?ekate da se razbolite.
-Pa, mmmm….svi ?emo mi da se razbolimo.
– Ta?no, ali vakcina bi vas prili?no pouzdano za�titila od te�kih formi bolesti i smanjila bi rizik da ostanete invalid nakon toga. To nije malo.

Rastali smo se u ti�ini….

Obja�njavam pacijentkinji da je infekciju humanim papiloma virusom (HPV) dobila u prethodnom periodu, od nekog od svojih partnera, nakon neza�ti?enog odnosa.
Neza�ti?enim odnosima se prenose virusi, bakterije, protozoe, gljivice. Ove infekcije mogu dovesti do posledica koje su u dijapazonu od blagih do smrtonosnih. Neke dovode do steriliteta, do invalidnosti.
I �ene i mu�karce.

Prakti?no uputstvo za mlade:

Nemojte imati odnose bez kondoma.
Kada imate odgovaraju?eg partnera i kada imate obostranu �elju da se ostvarite kao roditelji javite se kod ginekologa da biste uradili testove na seksualno prenosive infekcije. I tek onda skinite kondom.
Tako ?ete se za�tititi i ozbiljno smanjiti rizike za zdravlje.
Tako ?ete dobiti zdravo potomstvo.

Gledam na Medskeijp sajtu memorijal tekst o umrlim lekarima, medicinskim tehni?arima i drugim zdravstvenim radnicima u pandemiji kovida 19, �irom sveta. Na hiljade ljudi.
Gledam spisak: hirurzi, anesteziolozi, op�ti lekari, tehni?ari iz razli?itih slu�bi, voza?i, radnici obezbe?enja, majstori, in�enjeri…..
Gledam abecedni spisak, adrese, godine ro?enja……
Tuga

Po?inje �kolska godina. Deca kre?u u �kole.
Po�to im roditelji, izme?u 20 i 40godina starosti, u najve?em broju nisu vakcinisani, kre?e izra�ena jesenja kriza. Kada se sa godi�njih odmora vrate na posao, u kolektiv, krenu?e intenzivan prenos infekcije. Kod ku?e ?e infekciju preneti deci. Deca ?e preneti drugoj deci. Kada u odeljenjima bude vi�e zara�enih kre?e onlajn nastava.
Po?e?e da se pune bolnice, da se prekidaju redovni operativni programi i zbrinjavanje hroni?no bolesnih.
Proradi?e intenzivne jedinice, respiratori……
Strada?e te�ko oboleli.

Ovo je pesimisti?ka slika, koju smo ve? videli i do�iveli tokom prethodna tri talasa. Mnogi od nas i na svojoj ko�i i u svojim porodicama ili okru�enju.
Ako poku�amo da sagledamo �tetu pogled je porazan, vrlo sumoran.
Umrli, bolesni i veliki broj ljudi sa hroni?nim zdravstvenim o�te?enjima od kovida. Njihovo le?enje.
Ogromni tro�kovi zbog punih bolnica, ogromni tro�kovi zbog odlaganja planiranih intervencija i le?enja. Testovi, testiranja…

Preventiva, gde spada vakcinacija, nisu dovoljno uspeli. Nismo postigli kolektivni imunitet. Druga?ije re?eno, antivakserski lobi je uspeo da u celom svetu napravi �tetu i omete prevenciju bolesti.
Jedino nije jasno za ?iji interes. Da li je to ?ista hakerska ljubav prema �teti, bez obzira na posledice i cenu ili ne�to drugo?
Kakav je to anti-mozak koji nekrofiliju diktira.

Smatra se da savremeni ?ovek na Zapadu vrlo neracionalno tro�i hranu. Preterano jede i 30-40% hrane baci zbog neracionalne pripreme, konzumiranja i ?uvanja.
Srbija je deo takvog sveta.
Ljudi su nam sve gojazniji i bacamo hranu.
Koliko bi se gladnih usta pored nas “humanih” nahranilo.
Retko se ko odri?e pogre�no kreiranih navika i stilova �ivota.
A, svima su usta puna razumevanja za gladne ili za �rtve gladi po svetu.

Svi ljudi koji su umrli od infekcije kovid-19, na hiljade, mladi ili stari, dobili su je iz neposredne okoline.
Prenosioci infekcije su tu, me?u nama, svesni ili nesvesni svog u?e�?a u ne?ijem stradanju.
Svest o odgovornosti je prvi korak ka za�titi sebe i bli�njih.

Kad ne postupa� racionalno i izla�e� se rizicima posledice su ?e�?e.
Trpe?e� posledice.
Tr�i?e� pomo?.
Dobi?e� pomo?, ali…

Te�ko je pomo?i ljudima koji nemaju �elje da sami sebi� i na vreme pomognu i te�ka je pomo? koja le?i posledice kada su ve? nastale.
To su zakasnele pomo?i, one koje se ne bave uzrocima i koje ne predupre?uju �tetu.
Pomozimo sebi na vreme.
Ako se mo�e.
Vrednujmo �ivot i zdravlje dok postoje.

Pacijentkinja pedesetih godina, koja �ivi u inostranstvu, dolazi na godi�nji pregled.
Prili?no je gojazna, ote�ano di�e zbog astme, ima povi�en krvni pritisak, pu�a?…..
Nakon pregleda i pri?e vezane za to, pitam je da li je primila vakcinu protiv kovida19.
Nije primila, ne zna koga da slu�a.
Slu?ena je, ka�e.
– Kako da primim vakcinu? Imam astmu, srce, pritisak……
– Upravo zato, ka�em. Vakcinu ?ete lako podneti, ali bolest, ako se zarazite, te�ko ?ete pre�iveti. Upravo zbog astme, gojaznosti, pritiska…..
Onda nabraja pri?e i prepri?avanja, ko je i kako sve zastra�ivao…
Nebuloze, prazne pri?e, neproverene…
I tako ljudi gube dragoceno vreme.

Da li budale treba da imaju zdravstvenu za�tutu?
Ovo pitanje je sro?eno slobodnim, narodskim stilom. Su�tinski, pitanje je kako konfliktnu i neprijatnu osobu, osobu sklonu skandalima i napadima na druge ljude, tretirati u svakodnevnom poslu.
Povremeno sam u prilici, kao i sve moje kolege, da ponekom pacijentu ka�em da vi�e ne dolazi u moju ordinaciju iz gore pomenutih razloga.
I, naravno, to predstavlja eti?ki problem za mene, kao i za sve nas. Vatra na kojoj se svakodnevno ili ?esto pe?emo.
Jer, svi smo ljudi.
Do�ivljavamo i reagujemo.

Ako ima i�ta dobro i ovom maltretiranju na�eg uobi?ajenog �ivota sa distancama, distanciranjima, maskama, higijenom,…… to je na�a budnost. Budnost nad zdravljem i nad svim onim �to okolina nudi svima nama.

Moramo biti svesni da zajedno sa nama �ivi ?itav jedan svet, mikrosvet. To je ?itav jedan svemir sa milijardama �ivih organizama koje ne vidimo golim okom. Oni �ive oko nas, na nama i u nama. Kao na�i su�ivotnici, na�e kom�ije. Me?u njima ima na�ih saveznika, bez kojih ne bi �iveli, to je na�a mikrobiota. Ali, ima i na�ih neprijatelja. E, ti na�i neprijatelji, u mikro svetu, oni su na�i najozbiljniji predatori. Ne ajkule, lavovi i tigrovi, nego bakterije, gljivice, virusi i ostali. Ti na�i glavni predatori nas na kraju i ubiju, skoro svakog od nas.

Jedino se mo�da kod sr?anog udara smrt ne desi zbog uplitanja mikroorganizama. Mada ni to nije potpuno sigurno. Kada ka�emo da je ?ovek umro od raka, te�ke reumatske bolesti, dijabetesa ili sli?no, iza toga uvek le�i smrtonosna uloga mikrosveta koji je samo iskoristio svoju priliku. Da nas “pojede”, jer smo postali nedovoljno otporni, slabi.

U ginekolo�kom smislu ekvivalent za masku bi bio kondom. Isto tako va�na i isto tako sudbonosna preventivna akcija i navika. Kondom je izuzetno va�no za�titno sredstvo, pogotovo za mlade ljude, koji se jo� uvek nisu ostvarili kao roditelji.
Mislimo o tome.

Pregledam trudnicu.
Ultrazvu?ni pregled, 23-24 nedelja trudno?e.
Trudnica ka�e:
– Znate doktore, vi ste vodili trudno?u mojoj mami dok je bila trudna sa mnom.
– Oh, zaista, ka�em. Lepo.
Nastavljamo pregled i pri?u o njenoj trudno?i, o tome �ta vidimo zajedno,…….
U pauzi razmi�ljam, kakav je to ose?aj; gledam fetus u utrobi �ene, u koju sam na isti na?in zurio dok je bila beba, u utrobi njene majke.
Pre nekih 20-25 godina.
Jedinstveno.

Dolazi zbog tegoba vezanih za prelazni period, perimenopauzu. Ima tipi?ne tegobe; lo�e spava, ima ?este nalete crvenila i znojenja u toku dana…….Oduvek je bila sa vi�kom kilograma, ali je u poslednjih godinu dana dodala jo� nekoliko. Majka ima kontrolisani dijabetes tip II, ona to nije dugo kontrolisala. Ne pije alkohol, ali zato pu�i skoro 30godina.
– Ne ose?am se dobro, nervozna sam i jako mi smeta sve ovo.
– Znam, ka�em, kod vas je to vrlo izra�eno, ja?e od prose?nog iskustva. Najefikasniji na?in da ovo prekinemo je uklju?ivanje nekog hormonskog preparata sa estrogenima. Me?utim, vi niste dobar objekat za takvu terapiju jer imate vi�ak kilograma i dugogodi�nji ste pu�a?, �to nosi rizike. I, pitanje je kakve su vam krvne analize.
– Ali, meni je ovo stra�no, molim vas, morate da mi pomognete. Dajte mi ne�to. Zato sam do�la.
– Va�e stanje, nastavljam, nosi pove?an rizik od vaskularnih incidenata; tromboza, embolija, infarkta…To je rizik. Ja, kao lekar, imam obavezu da vas upoznam. Mi mo�emo da poku�amo sa nekim preparatom, ali vi morate biti svesni i odgovorni za sebe. I vi tako?e donosite odluku o upotrebi leka i nosite rizik i odgovornost.

Zastala je, bila je zbunjena. To je stvarno dramati?ni trenutak za svakog ?oveka, kada treba da donosi odluke i bude odgovoran sam za sebe.
– Sami dovedemo sebe u nezgodnu situaciju, ka�em, suzimo sebi izbor. Prekomerna upotreba alkohola, pu�enje, vi�ak kilograma….vezuju nam ruke. I, zbog toga na� narod ima velikih zdravstvenih problema.
– ?ovek ne razmi�lja dok ne do?e sam u ovakvu situaciju. Mora?u dosta da promenim kod sebe, ako nije kasno.
– Hajde da uradimo prvo te analize, pa da vidimo dalje….

Danas mi poznanica i pacijent pri?a kakve je sve gluposti pri?ala protiv infekcije kovidom, dok se nije razbolela. Imala je upalu plu?a, le�ala dugo u bolnici.
Hvala Bogu, ostala je �iva i bez vidnih posledica. �to je tako?e va�no, nije prenela infekciju svojim najbli�ima. Ali, tek sada ose?a strah, za sebe i svoje.

U Evropi infekcija pokazuje puni zamah, u ve?ini zemalja. Ima?emo i mi jo� problema. Naravno, veliku �tetu prave pojedinci i grupe, kod nas i u svetu, koje svojim pri?ama zbunjuju ljude, umanjuju im opreznost i otvoreno pozivaju na neracionalno, opasno pona�anje i nedisciplinu.
Treba zakonski sankcionisati takve ljude. Svako pove?anje broja obolelih i umrlih deo je njihov doprinosa.
I to treba otvoreno re?i.
Ne bi trebalo da se dru�tvene �teto?ine provla?e pod izgovorom slobode govora, pluralizma mi�ljenja i ljudskih prava.

Antibiotici su otrovi za bakterije. Daju se ljudima, �ivotinjama i biljkama da bi pomogli u borbi protiv bakterija.
Skrojeni su da pomognu od opasnih agenasa i u prilikama kada prirodne odbrambene snage to ne uspevaju.
Tretirati ih kao nu�no zlo, kao i sve ostale lekove, a ne kao pekmez, ?aj ili sok.

“?? ??????? 20. ????, ????????? ?? ???? ?????? ????? ????? (?????? 30 ? 60%, ??????? ?? ??????????? ????????), ? ?? ????? 20. ? ??????? 21. ???? ????? ???? ?????? 3 ? 5%. ???????? ???? ?????? ?? ??? ?????? ? ??????? ????? ?????? ?? ?????? ?? 30,4 ?? 1,4.”

??? ?? ?????? ????????? ????????? ?? ???????? ? ?????????? ???????.
???, ? ???? ?????, ???????????? ? ??????????? ?????????? ?????? ? ???? ???? ?? ???? ?????? ?????? ? ?????? ?????????? ????????? ?? ?????? ?????.

??????????? ???????? ?? ???? ??????? ??????? ?? ?????? ???.
??? ?? ????? ????? ? ???????.

Mnogi ljudi raspravljaju na�iroko i naduga?ko o vakcinama, a da nemaju ni osnovne predstave o tome �ta to zna?i.
?ovek i �ivotinje, zna?i vidljivi deo �ivog sveta, su od mladih dana izlo�eni dejstvu onog nevidljivog dela �ivog sveta koji ?ine ogroman broj vrsta i tipova, bakterija, virusa, protozoa,……?ovek, nakon infekcije pokazuje nespecifi?nu i specifi?nu reakciju odbrane od ovakvih napada?a i, ako pre�ivi, on postane kra?e ili du�e vreme otporan na prele�anu infekciju. Bolesti nastale infekcijama ostavljaju razli?ite posledice, ako se �ivot sa?uva.

Vakcinacija, kao ideja, bazira se na poku�aju da izmenom samog izaziva?a, njegovim slabljenjem, omogu?imo da ?ovek dobije malu bolest, koja ?e mu dati �to solidniji imunitet, sa �to manje posledica. Zna?i, mi specifi?nu otpornost na odre?eni agens mo�emo ste?i ili le�anjem prave bolesti ili “male” bolesti koju nam daje vakcina. Naravno, “mala” bolest je u prednosti zato �to daje neuporedivo manje posledica od prave bolesti.

Ovo je samo upro�?eni prikaz su�tine vakcinacije. Oblasti koja je puna stru?nih problema i dilema, kao i sve ostaje oblasti u medicini, farmaciji, industriji, nauci…….
I u samom �ivotu.

Podstaknut nerazumnim, neznala?kim i zlonamernim pri?ama o vakcinacijama uop�te re�io sam da ne�to ka�em o vakcini protiv Humanog papiloma virusa (HPV).

Infekcije ovim virusom su jako prisutne kod ljudi. Inficiraju se ljudi lako, direktnim kontaktom, �to nam je iz �ivota vrlo poznato, jer ovaj virus izaziva obi?ne bradavice, koje su ?esto prisutne kod dece. Tako?e, daje razli?ite prekarcinozne promene na ko�i i sluzoko�ama, sve do karcinoma na istim. Do danas je poznato preko 100 tipova HPV, preko 50 tipova izaziva promene na genitalijama, ustima i �drelu, od kojih su desetak visoko onkogeni i daju karcinome. Rak grli?a materice je vrlo ?est karcinom �irom sveta. Recimo, pro�le godine je u SAD bilo 44000 novootkrivenih karcinoma grli?a materice, a u Srbiji izme?u 1300-1500, svake godine, i oko 500 ili vi�e umrlih �ena.

Od 2006.g.po?ela je da se primenjuje vakcina protiv HPV, prvo dvovalentna, zatim ?etvorovalentna, a od pre 2-3g. devetovalentna. Ona je uklju?ivala za�titu od tipova 16 i 18, najopasnijih izaziva?a karcinoma, a zatim su pridodati tipovi 6 i 11, izaziva?i polnih bradavica, a naposletku su dodati tipovi 31, 33, 45, 52 i 58, tako?e onkogeni tipovi. Vakcina je pokazala odli?nu efikasnost, uz uobi?ajenu u?estalost lokalnih i lak�ih ne�eljenih dejstava i retko ozbiljnijih posledica. U svetu se vakcina primenjuje godinama i bele�e se pozitivni efekti u u?estalostima karcinoma i polnih bradavica. Naravno, ima problema kao i u primeni mnogih drugih lekova. Australija je u tom smislu ostvarila izvanredne rezultate i oni ra?unaju da ?e iskoreniti rak grli?a materice do 2035.g. Vakcina ima najvi�e efekta ako se daje deci pre seksualnih odnosa, od 9-13.g. Ina?e, danas se primenjuje sve do 45godine �ivota uz neke specifi?nosti u primeni.

U Srbiji je od aprila pro�le godina HPV vakcina u�la u Pravilnik o vakcinama, kao preporu?ena vakcina, koju finansiraju roditelji. Daje se vrlo retko zato �to ko�ta oko 100 evra, ali ponajvi�e zato �to izostaju ozbiljne preporuke od strane lekara. Preporuke izostaju zato �to se ljudi klone problema, koji su objektivni. Sudski, verbalni i fizi?ki. Pitanje je za�to bi neko od mojih kolega preporu?io vakcinu, a da to dete sutra dobije temperaturu, crvenilo ili, nedaj Bo�e, fizi?ku slabost, �to se retko registruje, pa da mu se ti roditelji popnu na vrh glave. Ovako to �to dobije neko karcinom grli?a sa 45.g., to ne predstavlja ni?iju krivicu, “niko nije kriv”, samo sudbina. Imamo li?nu patnju, li?ne tro�kove i tro�kove dr�ave. I tako nam �ene umiru u velikom broju svake godine.

Na�alost, u svetu postoji delovanje antivakcinalnog lobija, od kada postoje vakcine. Od skoro postoji i kod nas. Oni svojim �tetnim delovanjem jo� vi�e komplikuju ovu situaciju i pogor�avaju ionako lo�u sliku.

“WHO advises that governments should encourage the general public to wear masks where there is widespread transmission and physical distancing is difficult, such as on public transport, in shops or in other confined or crowded environments.”

U svojoj poslednjoj korekciji stavova, od 08.06.20.g., vezano za upotrebu preventivnih mera i konkretno maski, Svetska zdr.organ.je, pored ostalog, uputila gore pomenuti apel dr�avama i vladama, da op�toj populaciji savetuju i propi�u obavezu no�enja maski uvek kada socijalna i fizi?ka distanca ne mogu da se obezbede; u zatvorenim prostorima, saobra?ajnim sredstvima i sli?no.
Raniji apeli koji su savetovali protiv obaveznog no�enja maski kod op�te zdrave populacije, uzimali su u obzir ?injenicu da mnoge zemlje nisu mogle obezbediti maske ni za ugro�ene kategorije, niti za ljude koji su profesionalno ugro�eni. Sada je to izmenjeno.

Ovo iznosim zbog u?estale pojave razli?itog i neusagla�anog pisanja i poru?ivanja, a sve u ime SZO.

Posle pojave infekcije kovida-19 nastalo je ubrzanje u zara�avanju, bilo je vi�e stotina ljudi sa manifestnom bole�?u, desetine ljudi na respiratorima i dnevno vi�e umrlih. Zdravstvene i dr�avne mere su dale rezultate, do�lo je do spu�tanja u procentu novozara�enih i bolesnih, do smanjenja na ispod desetoro ljudi na respiratorima i do manjeg i re?eg umiranja. Ukinuto je vanredno stanje, uz ostanak mera i preporuka za li?nu za�titu. Me?utim, ve?a okupljanja, sportska i ostala, uz opu�tanje, smanjenje opreza i ne primenjivanje li?nih i kolektivnih mera ponovo nam je ubrzalo brojeve i procente.

Najve?i problem, vezano za ovu infekciju, bio je i ostao kako za�tititi osetljive i ugro�ene grupe ljudi. Sem vakcine i temeljne izolacije, druga ozbiljna za�tita ne postoji. Po najavama svetskih zdravstvenih autoriteta vakcinu mo�emo o?ekivati negde po?etkom slede?e godine. Do tada, jedino nam ostaje da se svi odgovorno pona�amo, da budemo strpljivi i pozitivni. I tako za�titimo svoje bli�nje.

Dolazi u ordinaciju zbog svraba na genitalijama koji se de�ava ve? dva meseca, povremeno. Osoba oko 25 godina. Normalnog je izgleda, stasa i uhranjenosti.
Pitam, da li je koristila neke lekove, naro?ito antibiotike u poslednjih nekoliko meseci.
Ka�e, da je uzimala nekoliko razli?itih antibiotika, jer bila je prehla?ena i to je trajalo preko dvadeset dana. Ka�ljala, slinavila……Te lekove je dobijala od doktora, nije sama uzimala, mo�da sem jednog. I�la je vi�e puta, jer nije bilo bolje, radila analize krvi i dobijala lekove.
Pa, da – ka�em ja – dosadni ste, navaljujete na ordinacije i oni vam daju antibiotike. Samo ih menjaju.
Gleda me u ?udu.
Kakav bi to doktor bio – nastavljam – ako vam ne bi dao neku �arenu kutijicu. To se od njega o?ekuje. A kako bi ste se vi ina?e le?ili, ako ne iz neke �arene kutijice? A, verovatno biste iste rezultate postigli sa duplo manjim brojem istih i sa duplo manje tro�kova. Jer, ina?e te sezonske respiratorne infekcije mogu da potraju.
I, to je taj problem.

Problem preteranog tretmana (overtreatment), danas, postoji kao ozbiljan medicinski, dru�tveni i finansijski problem u svetu. Svakodnevno se rade nepotrebne analize, nepotrebne dijagnosti?ke procedure i nepotrebne terapije. Pored potrebnih. Smatra se, da je 30-40% medicinskih procedura nepotrebno. Ovo se radi zbog nesigurnosti i straha od gre�ke, neznanja ili zbog finansijske koristi.
De�ava se kako u “ozbiljnoj” medicini tako i u onom, danas modernom, delu medicine koji se bavi ulep�avanjem i podmla?ivanjem.

Ina?e, najve?i efekti i koristi u ovom smislu se posti�u u le?enju zdravih ljudi, koji su prethodno pripremljeni reklamama i modernim medicinskim bajkama. Slava i li?na korist se te�ko dosti�u le?enjem stvarno bolesnih ljudi. To je kod “pametnih” pripadnika medicinske struke prevazi?eno.
Zato, budite oprezni danas kako ogla�avate i kome ogla�avate svoju bolest.
Kao i svoje dobro stanje.

Svake ili svake druge godine se vakcini�em protiv gripa. Lak�e je izlo�iti se izmenjenom i oslabljenom agensu i tako ste?i otpornost nego le�ati pravu bolest. I bez ikakvih komplikacija, a one mogu biti �ivotno opasne, grip nije lako prele�ati.
Ko nije bolovao od pravog gripa, taj ne zna kako je to.

Ozbiljna preporuka, a od skoro i zakonska obaveza, bi?e da se rizi?ne grupe vakcini�u protiv gripa; trudnice sa poodmaklom trudno?om u sezoni gripa, lica sa te�kim bolestima, porodice lica obolelih od te�kih bolesti, koji ne smeju biti vakcinisani………

Trudnice u tre?em trimestru su u pove?anom riziku da te�ko podnesu grip. Zbog optere?enosti plu?a, sklone su da razviju te�ke pneumonije i akupno popu�tanje plu?ne funkcije, tako da je zna?ajno uve?ana smrtnost u odnosu na op�tu populaciju.

Ovo treba stalno isticati jer, bez obzira na logi?nost i razumljivost apela, i dalje postoje grupe ljudi koji ovo prenebregavaju i reaguju suprotno.
Na�alost, me?u njima su i neki lekari �to sve dodaje na dramati?nosti. �to tako?e pokazuje da nije dovoljno da se samo pro?e kroz �kolu……..potrebna je i dobra namera i etika.

Funkcioner SZO je pre dan, dva pohvalio model borbe �vedske sa infekcijom korona virusom. Isti?u se relativno blage mere restrikcije, uz preporuke ljudima da se fizi?ki distanciraju, da se ne okupljaju u grupama preko 50ljudi, da stariji provode vreme u ku?ama ve?i deo dana. U isto vreme restorani, kafi?i, prodavnice su slobodno radile…….
Oni imaju preko 20 000 inficiranih, i do danas 2 586 preminulih.
Mi smo primenjivali prili?no stroge mere izolacije, pogotovo ranjivih grupa, a to su, pre svega, stariji ljudi. Imamo preko 9 000 zara�enih, ali “samo” 179 preminulih, do danas. To zna?i, da bi dostigli �vedski “po�eljni” primer, nama fali jo� 1700-1800 mrtvih, ako primenimo proporciju, s obzirom da �vetska ima 10 300 000 stanovnika.

Bilo kako bilo, ako se ubrzo ukine vanredno stanje u Srbiji, kako se nagove�tava, mi ?emo se prakti?no vrlo brzo pribli�iti �vedskom modelu. Oslanja?emo se, vi�e manje, na svest ljudi. A, kako ?emo primenjivati te preporuke, vide?emo.

Za Uskrs, jednoj ?etvoro?lanoj porodici iz Smedereva, do�la je u goste ?etvoro?lana porodica iz drugog mesta. I, ko je tu koga zarazio nije jasno, ali dobili smo osmoro zara�enih. I, sada ako zamislimo da, sutra, tako zara�eni ljudi, ?esto bez simptoma, do?u u kontakt sa svojim starijima ili bolesnima, na�i brojevi ?e se vrlo brzo vinuti. I, mo�da ?emo, ne daj Bo�e, vrlo brzo prevazi?i �vedski “ideal”.

Mislimo o tome.

Mnoge zarazne bolesti su harale zemljinom kuglom i odnosile ogromne ljudske �rtve kroz istoriju. Tek se sa ozbiljnim razvojem medicine, u dvadesetom veku, uspelo da se najupornije zarazne bolesti suzbiju. Vakcinacijom smo uspeli da neke bolesti eradiciramo, da potpuno nestanu, kao velike boginje ili de?ja paraliza, a druge da njihovu pojavu smanjimo i kontroli�emo, kao tuberkulozu ili male boginje. Za malariju, na�alost, nismo do danas imali vakcinu i godi�nji broj umrlih u svetu je od 400-600 hiljada.

Suzbijanje zaraznih bolesti se posti�e dostizanjem kolektivnog imuniteta. To se posti�e vakcinacijom, tako �to se, najidealnije vakcini�e svo stanovni�tvo. U praksi to nije mogu?e, nego se ide da preko 85-90% ljudi bude vakcinisano. Da bi se ovaj cilj postigao mnoge dr�ave to reguli�u propisivanjem zakonske obaveze.
Ovo je pogotovo zna?ajno za siroma�ne zemlje i zemlje u razvoju.

Stvaranjem kolektivnog imuniteta posti�u zna?ajni ciljevi:
– eliminacija bolesti i smanjenje broja obolelih,
– smanjenje te�kih oblika bolesti i smrtnih slu?ajeva,
– za�tita ljudi koji ne smeju da prime vakcinu, imunolo�ki o�te?enih osoba, bolesnika od te�kih bolesti,….
– smanjenje bolovanja
– smanjenje tro�kova le?enja,…..

Ljudi ne prepoznaju zdravlje kao primarnu vrednost sve dok ga ne izgube, sve dotle dok ne po?ne da ih ne�to boli ili dok ne krenu da se gu�e, padaju od neravnote�e, ne mogu da �va?u ili gutaju. Naro?ito je taj ose?aj fluidan kad je u pitanju tu?e zdravlje. Solidarnost lako pada.
?ovek upada u tu zamku zato �to ga li?ni mentalni procesi ili grupni uticaji ?esto varaju, stvaraju mu la�nu sliku, prave mu neizdr�.

Sputanost da ne mo�emo da se slobodno kre?emo, dru�imo, okupljamo u uslovima vanrednih stanja podi�e nervozu, ?ini nas pogodnim za razli?ita “alternativna” tuma?enja uzroka i posledica, postajemo mete �arlatana, kvazistru?njaka, nepouzdanih prepri?avanja,……Samo da sebi olak�amo situaciju lako bi se odrekli “stroge” istine.
I cenu bi ve?u opravdali i platili. Naravno ne iz svog d�epa. I ne svojom glavom.

To je ona gorka istina i gorka pilula koju svako dobije i popije ko se bavi ljudskim zdravljem. Nepovoljni ishodi u medicini nastaju zato �to mi radimo sa prolaznim, kvarljivim i smrtnim subjektima.
A, �iv ?ovek je takav.
Takvo je ljudsko zdravlje.
Zdravi ljudi, sa protokom vremena gube svoje odbrambene potencijale, zato postaju podlo�ni bolestima i te�im oblicima bolesti. Ima ljudi, naravno, koji ro?enjem imaju slabiji kvalitet pojedinih organa i tkiva u imunolo�kom smislu.

U dijagnostici i terapiji pojedinih bolesti danas se ve?inom koriste unapred utvr?eni protokoli za odre?ene bolesti ili stanja. Izvan protokola se ide, uglavnom, kada su u pitanju netipi?ni oblici bolesti. I ba� takvi oblici bolesti nam predstavljaju najve?i problem. Me?u tim pacijentima su najte�e forme bolesti i naj?e�?i smrtni ishodi.
Smrt pacijenta, ?oveka je, kolikogod se radilo o prirodnoj pojavi, najte�e stanje za sve, pa i za lekare.
To je ta crna strana struke.
Neprospavana.

Gotovo svakodnevno me neka od pacijenata pita �ta da koristi vaginalno preventivno, da li da se ispira, stavlja vaginalete…..
U odgovoru, kad god imam vremena, ja pri?u krenem sa tim da vagina nije obi?an �pag ili d�ep, koga na kraju dana izvrne� i ispere�,…. i tako re�i� obavezu i u?ini� dobro za svoje zdravlje.
U vagini je stalno prisutno prose?no 6-8 sojeva bakterija, vrlo ?esto i gljivica i to se danas zove vaginalna mikrobiota. To zna?i da su svi ti mikroorganizmi, u normalnim uslovima, u stanju ravnote�e i da to obezbe?uje zdravo stanje vagine i zdravlje unutra�njih ginekolo�kih organa; materice, jajovoda i jajnika. Na taj na?in se �titi i ?itava trbu�na duplja.
Ako je to tako, onda stalne vaginalne manipulacije u smislu ispiranja i stavljanja kojekakvih hemijskih sredstava dove�?e do naru�avanja ove ravnote�e i do smanjenja otpornosti……
Dakle, nemojte koristiti ispiranja ili razli?ite vaginalete ako nemate tegoba. �ivite prirodno.
Industrija lekova ?e se sna?i i na?i ?e svoju ravnote�u.

Pri?a o gorkom medicinskom uzrastanju

U dana�njem Magazinu, u Politici, pri?alo se o sapunu, najva�nijem sredstvu u borbi protiv infekcije, odvajkada. Ali, do pre 170-180 godina, gotovo ni�ta se nije znalo o uzro?nicima infekcija.

U svim tada�njim porodili�tima, u svetu, u kojima su radili lekari, stanje je bilo takvo, da su porodilje vi�e umirale u porodili�tima, nego po ku?ama. Lekari, pre intervencija, nisu prali ruke. U isto vreme, u drugoj bolnici, u Be?u, gde su radile samo babice smtnost porodilja je bila daleko manja (18% : 3%). Ma?arski lekar Ignac Semelvajs, koji je radio u prvom be?kom dr�avnom porodili�tu, primetio je da pranje ruku lekara smanjuje smrtnost porodilja. Pokazao je svoj rad i zaklju?ke. Bio je izlo�en stra�nim kritikama i podsmevanjima od strane be?ke medicinske zajednice i otpu�ten je sa posla. Kad se vratio za Budimpe�tu nastavio sa svojom borbom. Apelovao je na kolege �irom Evrope, slao pisma, nazivao ih masovnim ubicama. Neshva?en i odba?en, od prijatelja i porodice, poslat je u du�evnu bolnicu, gde je umro posle 14dana. Brutalno je prebijen od strane stra�ara.

Tek kasnije kada je Luj Paster otkrio postojanje bakterija, Semelvajs je shva?en i priznat kao jedan od najva�nijih lekara u istoriji medicine.
Dao je osnovu antisepse na ?ijoj bazi ?e se razviti moderno porodiljstvo, kao i ostale hirur�ke grane.