Đavolja posla

Gledam na Medskeijp sajtu memorijal tekst o umrlim lekarima, medicinskim tehničarima i drugim zdravstvenim radnicima u pandemiji kovida 19, širom sveta. Na hiljade ljudi.
Gledam spisak: hirurzi, anesteziolozi, opšti lekari, tehničari iz različitih službi, vozači, radnici obezbeđenja, majstori, inženjeri…..
Gledam abecedni spisak, adrese, godine rođenja……
Tuga

Počinje školska godina. Deca kreću u škole.
Pošto im roditelji, između 20 i 40godina starosti, u najvećem broju nisu vakcinisani, kreće izražena jesenja kriza. Kada se sa godišnjih odmora vrate na posao, u kolektiv, krenuće intenzivan prenos infekcije. Kod kuće će infekciju preneti deci. Deca će preneti drugoj deci. Kada u odeljenjima bude više zaraženih kreće onlajn nastava.
Počeće da se pune bolnice, da se prekidaju redovni operativni programi i zbrinjavanje hronično bolesnih.
Proradiće intenzivne jedinice, respiratori……
Stradaće teško oboleli.

Ovo je pesimistička slika, koju smo već videli i doživeli tokom prethodna tri talasa. Mnogi od nas i na svojoj koži i u svojim porodicama ili okruženju.
Ako pokušamo da sagledamo štetu pogled je porazan, vrlo sumoran.
Umrli, bolesni i veliki broj ljudi sa hroničnim zdravstvenim oštećenjima od kovida. Njihovo lečenje.
Ogromni troškovi zbog punih bolnica, ogromni troškovi zbog odlaganja planiranih intervencija i lečenja. Testovi, testiranja…

Preventiva, gde spada vakcinacija, nisu dovoljno uspeli. Nismo postigli kolektivni imunitet. Drugačije rečeno, antivakserski lobi je uspeo da u celom svetu napravi štetu i omete prevenciju bolesti.
Jedino nije jasno za čiji interes. Da li je to čista hakerska ljubav prema šteti, bez obzira na posledice i cenu ili nešto drugo?
Kakav je to anti-mozak koji nekrofiliju diktira.

Reči o ljudskoj humanosti

Smatra se da savremeni čovek na Zapadu vrlo neracionalno troši hranu. Preterano jede i 30-40% hrane baci zbog neracionalne pripreme, konzumiranja i čuvanja.
Srbija je deo takvog sveta.
Ljudi su nam sve gojazniji i bacamo hranu.
Koliko bi se gladnih usta pored nas “humanih” nahranilo.
Retko se ko odriče pogrešno kreiranih navika i stilova života.
A, svima su usta puna razumevanja za gladne ili za žrtve gladi po svetu.

Sprečimo ono što se može

Svi ljudi koji su umrli od infekcije kovid-19, na hiljade, mladi ili stari, dobili su je iz neposredne okoline.
Prenosioci infekcije su tu, među nama, svesni ili nesvesni svog učešća u nečijem stradanju.
Svest o odgovornosti je prvi korak ka zaštiti sebe i bližnjih.

Sprečite, da ne biste lečili

Kad ne postupaš racionalno i izlažeš se rizicima posledice su češće.
Trpećeš posledice.
Tržićeš pomoć.
Dobićeš pomoć, ali…

Teško je pomoći ljudima koji nemaju želje da sami sebi  i na vreme pomognu i teška je pomoć koja leči posledice kada su već nastale.
To su zakasnele pomoći, one koje se ne bave uzrocima i koje ne predupređuju štetu.
Pomozimo sebi na vreme.
Ako se može.
Vrednujmo život i zdravlje dok postoje.

Nerazumevanje

Pacijentkinja pedesetih godina, koja živi u inostranstvu, dolazi na godišnji pregled.
Prilično je gojazna, otežano diše zbog astme, ima povišen krvni pritisak, pušač…..
Nakon pregleda i priče vezane za to, pitam je da li je primila vakcinu protiv kovida19.
Nije primila, ne zna koga da sluša.
Sluđena je, kaže.
– Kako da primim vakcinu? Imam astmu, srce, pritisak……
– Upravo zato, kažem. Vakcinu ćete lako podneti, ali bolest, ako se zarazite, teško ćete preživeti. Upravo zbog astme, gojaznosti, pritiska…..
Onda nabraja priče i prepričavanja, ko je i kako sve zastrašivao…
Nebuloze, prazne priče, neproverene…
I tako ljudi gube dragoceno vreme.

Dileme

Da li budale treba da imaju zdravstvenu zaštutu?
Ovo pitanje je sročeno slobodnim, narodskim stilom. Suštinski, pitanje je kako konfliktnu i neprijatnu osobu, osobu sklonu skandalima i napadima na druge ljude, tretirati u svakodnevnom poslu.
Povremeno sam u prilici, kao i sve moje kolege, da ponekom pacijentu kažem da više ne dolazi u moju ordinaciju iz gore pomenutih razloga.
I, naravno, to predstavlja etički problem za mene, kao i za sve nas. Vatra na kojoj se svakodnevno ili često pečemo.
Jer, svi smo ljudi.
Doživljavamo i reagujemo.

Mikro……

Ako ima išta dobro i ovom maltretiranju našeg uobičajenog života sa distancama, distanciranjima, maskama, higijenom,…… to je naša budnost. Budnost nad zdravljem i nad svim onim što okolina nudi svima nama.

Moramo biti svesni da zajedno sa nama živi čitav jedan svet, mikrosvet. To je čitav jedan svemir sa milijardama živih organizama koje ne vidimo golim okom. Oni žive oko nas, na nama i u nama. Kao naši suživotnici, naše komšije. Među njima ima naših saveznika, bez kojih ne bi živeli, to je naša mikrobiota. Ali, ima i naših neprijatelja. E, ti naši neprijatelji, u mikro svetu, oni su naši najozbiljniji predatori. Ne ajkule, lavovi i tigrovi, nego bakterije, gljivice, virusi i ostali. Ti naši glavni predatori nas na kraju i ubiju, skoro svakog od nas.

Jedino se možda kod srčanog udara smrt ne desi zbog uplitanja mikroorganizama. Mada ni to nije potpuno sigurno. Kada kažemo da je čovek umro od raka, teške reumatske bolesti, dijabetesa ili slično, iza toga uvek leži smrtonosna uloga mikrosveta koji je samo iskoristio svoju priliku. Da nas “pojede”, jer smo postali nedovoljno otporni, slabi.

U ginekološkom smislu ekvivalent za masku bi bio kondom. Isto tako važna i isto tako sudbonosna preventivna akcija i navika. Kondom je izuzetno važno zaštitno sredstvo, pogotovo za mlade ljude, koji se još uvek nisu ostvarili kao roditelji.
Mislimo o tome.

Jedinstveni osećaj

Pregledam trudnicu.
Ultrazvučni pregled, 23-24 nedelja trudnoće.
Trudnica kaže:
– Znate doktore, vi ste vodili trudnoću mojoj mami dok je bila trudna sa mnom.
– Oh, zaista, kažem. Lepo.
Nastavljamo pregled i priču o njenoj trudnoći, o tome šta vidimo zajedno,…….
U pauzi razmišljam, kakav je to osećaj; gledam fetus u utrobi žene, u koju sam na isti način zurio dok je bila beba, u utrobi njene majke.
Pre nekih 20-25 godina.
Jedinstveno.

Lična odgovornost

Dolazi zbog tegoba vezanih za prelazni period, perimenopauzu. Ima tipične tegobe; loše spava, ima česte nalete crvenila i znojenja u toku dana…….Oduvek je bila sa viškom kilograma, ali je u poslednjih godinu dana dodala još nekoliko. Majka ima kontrolisani dijabetes tip II, ona to nije dugo kontrolisala. Ne pije alkohol, ali zato puši skoro 30godina.
– Ne osećam se dobro, nervozna sam i jako mi smeta sve ovo.
– Znam, kažem, kod vas je to vrlo izraženo, jače od prosečnog iskustva. Najefikasniji način da ovo prekinemo je uključivanje nekog hormonskog preparata sa estrogenima. Međutim, vi niste dobar objekat za takvu terapiju jer imate višak kilograma i dugogodišnji ste pušač, što nosi rizike. I, pitanje je kakve su vam krvne analize.
– Ali, meni je ovo strašno, molim vas, morate da mi pomognete. Dajte mi nešto. Zato sam došla.
– Vaše stanje, nastavljam, nosi povećan rizik od vaskularnih incidenata; tromboza, embolija, infarkta…To je rizik. Ja, kao lekar, imam obavezu da vas upoznam. Mi možemo da pokušamo sa nekim preparatom, ali vi morate biti svesni i odgovorni za sebe. I vi takođe donosite odluku o upotrebi leka i nosite rizik i odgovornost.

Zastala je, bila je zbunjena. To je stvarno dramatični trenutak za svakog čoveka, kada treba da donosi odluke i bude odgovoran sam za sebe.
– Sami dovedemo sebe u nezgodnu situaciju, kažem, suzimo sebi izbor. Prekomerna upotreba alkohola, pušenje, višak kilograma….vezuju nam ruke. I, zbog toga naš narod ima velikih zdravstvenih problema.
– Čovek ne razmišlja dok ne dođe sam u ovakvu situaciju. Moraću dosta da promenim kod sebe, ako nije kasno.
– Hajde da uradimo prvo te analize, pa da vidimo dalje….

Odgovornost neodgovornih

Danas mi poznanica i pacijent priča kakve je sve gluposti pričala protiv infekcije kovidom, dok se nije razbolela. Imala je upalu pluća, ležala dugo u bolnici.
Hvala Bogu, ostala je živa i bez vidnih posledica. Što je takođe važno, nije prenela infekciju svojim najbližima. Ali, tek sada oseća strah, za sebe i svoje.

U Evropi infekcija pokazuje puni zamah, u većini zemalja. Imaćemo i mi još problema. Naravno, veliku štetu prave pojedinci i grupe, kod nas i u svetu, koje svojim pričama zbunjuju ljude, umanjuju im opreznost i otvoreno pozivaju na neracionalno, opasno ponašanje i nedisciplinu.
Treba zakonski sankcionisati takve ljude. Svako povećanje broja obolelih i umrlih deo je njihov doprinosa.
I to treba otvoreno reći.
Ne bi trebalo da se društvene štetočine provlače pod izgovorom slobode govora, pluralizma mišljenja i ljudskih prava.

Antibiotici

Antibiotici su otrovi za bakterije. Daju se ljudima, životinjama i biljkama da bi pomogli u borbi protiv bakterija.
Skrojeni su da pomognu od opasnih agenasa i u prilikama kada prirodne odbrambene snage to ne uspevaju.
Tretirati ih kao nužno zlo, kao i sve ostale lekove, a ne kao pekmez, čaj ili sok.

Превентива

“На почетку 20. века, инфекције су биле водећи узрок смрти (између 30 и 60%, зависно од географског подручја), а на крају 20. и почетку 21. века имају удео између 3 и 5%. Проценат деце млађих од пет година у купуном броју умрлих је смањен са 30,4 на 1,4.”

Ово су подаци америчког института за контролу и превенцију болести.
Ова, у исто време, застрашујућа и охрабрујућа статистика говори о томе како су људи својим знањем и мерама превенције променили то ужасно стање.

Превентивна медицина је дала највеће користи за људски род.
Она је слика стања у друштву.

Imunitet i vakcina

Mnogi ljudi raspravljaju naširoko i nadugačko o vakcinama, a da nemaju ni osnovne predstave o tome šta to znači.
Čovek i životinje, znači vidljivi deo živog sveta, su od mladih dana izloženi dejstvu onog nevidljivog dela živog sveta koji čine ogroman broj vrsta i tipova, bakterija, virusa, protozoa,……Čovek, nakon infekcije pokazuje nespecifičnu i specifičnu reakciju odbrane od ovakvih napadača i, ako preživi, on postane kraće ili duže vreme otporan na preležanu infekciju. Bolesti nastale infekcijama ostavljaju različite posledice, ako se život sačuva.

Vakcinacija, kao ideja, bazira se na pokušaju da izmenom samog izazivača, njegovim slabljenjem, omogućimo da čovek dobije malu bolest, koja će mu dati što solidniji imunitet, sa što manje posledica. Znači, mi specifičnu otpornost na određeni agens možemo steći ili ležanjem prave bolesti ili “male” bolesti koju nam daje vakcina. Naravno, “mala” bolest je u prednosti zato što daje neuporedivo manje posledica od prave bolesti.

Ovo je samo uprošćeni prikaz suštine vakcinacije. Oblasti koja je puna stručnih problema i dilema, kao i sve ostaje oblasti u medicini, farmaciji, industriji, nauci…….
I u samom životu.

HPV vakcina

Podstaknut nerazumnim, neznalačkim i zlonamernim pričama o vakcinacijama uopšte rešio sam da nešto kažem o vakcini protiv Humanog papiloma virusa (HPV).

Infekcije ovim virusom su jako prisutne kod ljudi. Inficiraju se ljudi lako, direktnim kontaktom, što nam je iz života vrlo poznato, jer ovaj virus izaziva obične bradavice, koje su često prisutne kod dece. Takođe, daje različite prekarcinozne promene na koži i sluzokožama, sve do karcinoma na istim. Do danas je poznato preko 100 tipova HPV, preko 50 tipova izaziva promene na genitalijama, ustima i ždrelu, od kojih su desetak visoko onkogeni i daju karcinome. Rak grlića materice je vrlo čest karcinom širom sveta. Recimo, prošle godine je u SAD bilo 44000 novootkrivenih karcinoma grlića materice, a u Srbiji između 1300-1500, svake godine, i oko 500 ili više umrlih žena.

Od 2006.g.počela je da se primenjuje vakcina protiv HPV, prvo dvovalentna, zatim četvorovalentna, a od pre 2-3g. devetovalentna. Ona je uključivala zaštitu od tipova 16 i 18, najopasnijih izazivača karcinoma, a zatim su pridodati tipovi 6 i 11, izazivači polnih bradavica, a naposletku su dodati tipovi 31, 33, 45, 52 i 58, takođe onkogeni tipovi. Vakcina je pokazala odličnu efikasnost, uz uobičajenu učestalost lokalnih i lakših neželjenih dejstava i retko ozbiljnijih posledica. U svetu se vakcina primenjuje godinama i beleže se pozitivni efekti u učestalostima karcinoma i polnih bradavica. Naravno, ima problema kao i u primeni mnogih drugih lekova. Australija je u tom smislu ostvarila izvanredne rezultate i oni računaju da će iskoreniti rak grlića materice do 2035.g. Vakcina ima najviše efekta ako se daje deci pre seksualnih odnosa, od 9-13.g. Inače, danas se primenjuje sve do 45godine života uz neke specifičnosti u primeni.

U Srbiji je od aprila prošle godina HPV vakcina ušla u Pravilnik o vakcinama, kao preporučena vakcina, koju finansiraju roditelji. Daje se vrlo retko zato što košta oko 100 evra, ali ponajviše zato što izostaju ozbiljne preporuke od strane lekara. Preporuke izostaju zato što se ljudi klone problema, koji su objektivni. Sudski, verbalni i fizički. Pitanje je zašto bi neko od mojih kolega preporučio vakcinu, a da to dete sutra dobije temperaturu, crvenilo ili, nedaj Bože, fizičku slabost, što se retko registruje, pa da mu se ti roditelji popnu na vrh glave. Ovako to što dobije neko karcinom grlića sa 45.g., to ne predstavlja ničiju krivicu, “niko nije kriv”, samo sudbina. Imamo ličnu patnju, lične troškove i troškove države. I tako nam žene umiru u velikom broju svake godine.

Nažalost, u svetu postoji delovanje antivakcinalnog lobija, od kada postoje vakcine. Od skoro postoji i kod nas. Oni svojim štetnim delovanjem još više komplikuju ovu situaciju i pogoršavaju ionako lošu sliku.

Upotreba maski

“WHO advises that governments should encourage the general public to wear masks where there is widespread transmission and physical distancing is difficult, such as on public transport, in shops or in other confined or crowded environments.”

U svojoj poslednjoj korekciji stavova, od 08.06.20.g., vezano za upotrebu preventivnih mera i konkretno maski, Svetska zdr.organ.je, pored ostalog, uputila gore pomenuti apel državama i vladama, da opštoj populaciji savetuju i propišu obavezu nošenja maski uvek kada socijalna i fizička distanca ne mogu da se obezbede; u zatvorenim prostorima, saobraćajnim sredstvima i slično.
Raniji apeli koji su savetovali protiv obaveznog nošenja maski kod opšte zdrave populacije, uzimali su u obzir činjenicu da mnoge zemlje nisu mogle obezbediti maske ni za ugrožene kategorije, niti za ljude koji su profesionalno ugroženi. Sada je to izmenjeno.

Ovo iznosim zbog učestale pojave različitog i neusaglašanog pisanja i poručivanja, a sve u ime SZO.

Drugi pik prvog talasa

Posle pojave infekcije kovida-19 nastalo je ubrzanje u zaražavanju, bilo je više stotina ljudi sa manifestnom bolešću, desetine ljudi na respiratorima i dnevno više umrlih. Zdravstvene i državne mere su dale rezultate, došlo je do spuštanja u procentu novozaraženih i bolesnih, do smanjenja na ispod desetoro ljudi na respiratorima i do manjeg i ređeg umiranja. Ukinuto je vanredno stanje, uz ostanak mera i preporuka za ličnu zaštitu. Međutim, veća okupljanja, sportska i ostala, uz opuštanje, smanjenje opreza i ne primenjivanje ličnih i kolektivnih mera ponovo nam je ubrzalo brojeve i procente.

Najveći problem, vezano za ovu infekciju, bio je i ostao kako zaštititi osetljive i ugrožene grupe ljudi. Sem vakcine i temeljne izolacije, druga ozbiljna zaštita ne postoji. Po najavama svetskih zdravstvenih autoriteta vakcinu možemo očekivati negde početkom sledeće godine. Do tada, jedino nam ostaje da se svi odgovorno ponašamo, da budemo strpljivi i pozitivni. I tako zaštitimo svoje bližnje.

Preteran tretman ili upotreba

Dolazi u ordinaciju zbog svraba na genitalijama koji se dešava već dva meseca, povremeno. Osoba oko 25 godina. Normalnog je izgleda, stasa i uhranjenosti.
Pitam, da li je koristila neke lekove, naročito antibiotike u poslednjih nekoliko meseci.
Kaže, da je uzimala nekoliko različitih antibiotika, jer bila je prehlađena i to je trajalo preko dvadeset dana. Kašljala, slinavila……Te lekove je dobijala od doktora, nije sama uzimala, možda sem jednog. Išla je više puta, jer nije bilo bolje, radila analize krvi i dobijala lekove.
Pa, da – kažem ja – dosadni ste, navaljujete na ordinacije i oni vam daju antibiotike. Samo ih menjaju.
Gleda me u čudu.
Kakav bi to doktor bio – nastavljam – ako vam ne bi dao neku šarenu kutijicu. To se od njega očekuje. A kako bi ste se vi inače lečili, ako ne iz neke šarene kutijice? A, verovatno biste iste rezultate postigli sa duplo manjim brojem istih i sa duplo manje troškova. Jer, inače te sezonske respiratorne infekcije mogu da potraju.
I, to je taj problem.

Problem preteranog tretmana (overtreatment), danas, postoji kao ozbiljan medicinski, društveni i finansijski problem u svetu. Svakodnevno se rade nepotrebne analize, nepotrebne dijagnostičke procedure i nepotrebne terapije. Pored potrebnih. Smatra se, da je 30-40% medicinskih procedura nepotrebno. Ovo se radi zbog nesigurnosti i straha od greške, neznanja ili zbog finansijske koristi.
Dešava se kako u “ozbiljnoj” medicini tako i u onom, danas modernom, delu medicine koji se bavi ulepšavanjem i podmlađivanjem.

Inače, najveći efekti i koristi u ovom smislu se postižu u lečenju zdravih ljudi, koji su prethodno pripremljeni reklamama i modernim medicinskim bajkama. Slava i lična korist se teško dostižu lečenjem stvarno bolesnih ljudi. To je kod “pametnih” pripadnika medicinske struke prevaziđeno.
Zato, budite oprezni danas kako oglašavate i kome oglašavate svoju bolest.
Kao i svoje dobro stanje.

Grip

Svake ili svake druge godine se vakcinišem protiv gripa. Lakše je izložiti se izmenjenom i oslabljenom agensu i tako steći otpornost nego ležati pravu bolest. I bez ikakvih komplikacija, a one mogu biti životno opasne, grip nije lako preležati.
Ko nije bolovao od pravog gripa, taj ne zna kako je to.

Ozbiljna preporuka, a od skoro i zakonska obaveza, biće da se rizične grupe vakcinišu protiv gripa; trudnice sa poodmaklom trudnoćom u sezoni gripa, lica sa teškim bolestima, porodice lica obolelih od teških bolesti, koji ne smeju biti vakcinisani………

Trudnice u trećem trimestru su u povećanom riziku da teško podnesu grip. Zbog opterećenosti pluća, sklone su da razviju teške pneumonije i akupno popuštanje plućne funkcije, tako da je značajno uvećana smrtnost u odnosu na opštu populaciju.

Ovo treba stalno isticati jer, bez obzira na logičnost i razumljivost apela, i dalje postoje grupe ljudi koji ovo prenebregavaju i reaguju suprotno.
Nažalost, među njima su i neki lekari što sve dodaje na dramatičnosti. Što takođe pokazuje da nije dovoljno da se samo prođe kroz školu……..potrebna je i dobra namera i etika.

Dileme oko Kovida 19

Funkcioner SZO je pre dan, dva pohvalio model borbe Švedske sa infekcijom korona virusom. Ističu se relativno blage mere restrikcije, uz preporuke ljudima da se fizički distanciraju, da se ne okupljaju u grupama preko 50ljudi, da stariji provode vreme u kućama veći deo dana. U isto vreme restorani, kafići, prodavnice su slobodno radile…….
Oni imaju preko 20 000 inficiranih, i do danas 2 586 preminulih.
Mi smo primenjivali prilično stroge mere izolacije, pogotovo ranjivih grupa, a to su, pre svega, stariji ljudi. Imamo preko 9 000 zaraženih, ali “samo” 179 preminulih, do danas. To znači, da bi dostigli švedski “poželjni” primer, nama fali još 1700-1800 mrtvih, ako primenimo proporciju, s obzirom da Švetska ima 10 300 000 stanovnika.

Bilo kako bilo, ako se ubrzo ukine vanredno stanje u Srbiji, kako se nagoveštava, mi ćemo se praktično vrlo brzo približiti švedskom modelu. Oslanjaćemo se, više manje, na svest ljudi. A, kako ćemo primenjivati te preporuke, videćemo.

Za Uskrs, jednoj četvoročlanoj porodici iz Smedereva, došla je u goste četvoročlana porodica iz drugog mesta. I, ko je tu koga zarazio nije jasno, ali dobili smo osmoro zaraženih. I, sada ako zamislimo da, sutra, tako zaraženi ljudi, često bez simptoma, dođu u kontakt sa svojim starijima ili bolesnima, naši brojevi će se vrlo brzo vinuti. I, možda ćemo, ne daj Bože, vrlo brzo prevazići švedski “ideal”.

Mislimo o tome.

Eliminacija zaraznih bolesti

Mnoge zarazne bolesti su harale zemljinom kuglom i odnosile ogromne ljudske žrtve kroz istoriju. Tek se sa ozbiljnim razvojem medicine, u dvadesetom veku, uspelo da se najupornije zarazne bolesti suzbiju. Vakcinacijom smo uspeli da neke bolesti eradiciramo, da potpuno nestanu, kao velike boginje ili dečja paraliza, a druge da njihovu pojavu smanjimo i kontrolišemo, kao tuberkulozu ili male boginje. Za malariju, nažalost, nismo do danas imali vakcinu i godišnji broj umrlih u svetu je od 400-600 hiljada.

Suzbijanje zaraznih bolesti se postiže dostizanjem kolektivnog imuniteta. To se postiže vakcinacijom, tako što se, najidealnije vakciniše svo stanovništvo. U praksi to nije moguće, nego se ide da preko 85-90% ljudi bude vakcinisano. Da bi se ovaj cilj postigao mnoge države to regulišu propisivanjem zakonske obaveze.
Ovo je pogotovo značajno za siromašne zemlje i zemlje u razvoju.

Stvaranjem kolektivnog imuniteta postižu značajni ciljevi:
– eliminacija bolesti i smanjenje broja obolelih,
– smanjenje teških oblika bolesti i smrtnih slučajeva,
– zaštita ljudi koji ne smeju da prime vakcinu, imunološki oštećenih osoba, bolesnika od teških bolesti,….
– smanjenje bolovanja
– smanjenje troškova lečenja,…..

Sputanost je teška

Ljudi ne prepoznaju zdravlje kao primarnu vrednost sve dok ga ne izgube, sve dotle dok ne počne da ih nešto boli ili dok ne krenu da se guše, padaju od neravnoteže, ne mogu da žvaću ili gutaju. Naročito je taj osećaj fluidan kad je u pitanju tuđe zdravlje. Solidarnost lako pada.
Čovek upada u tu zamku zato što ga lični mentalni procesi ili grupni uticaji često varaju, stvaraju mu lažnu sliku, prave mu neizdrž.

Sputanost da ne možemo da se slobodno krećemo, družimo, okupljamo u uslovima vanrednih stanja podiže nervozu, čini nas pogodnim za različita “alternativna” tumačenja uzroka i posledica, postajemo mete šarlatana, kvazistručnjaka, nepouzdanih prepričavanja,……Samo da sebi olakšamo situaciju lako bi se odrekli “stroge” istine.
I cenu bi veću opravdali i platili. Naravno ne iz svog džepa. I ne svojom glavom.

Nepovoljni ishod

To je ona gorka istina i gorka pilula koju svako dobije i popije ko se bavi ljudskim zdravljem. Nepovoljni ishodi u medicini nastaju zato što mi radimo sa prolaznim, kvarljivim i smrtnim subjektima.
A, živ čovek je takav.
Takvo je ljudsko zdravlje.
Zdravi ljudi, sa protokom vremena gube svoje odbrambene potencijale, zato postaju podložni bolestima i težim oblicima bolesti. Ima ljudi, naravno, koji rođenjem imaju slabiji kvalitet pojedinih organa i tkiva u imunološkom smislu.

U dijagnostici i terapiji pojedinih bolesti danas se većinom koriste unapred utvrđeni protokoli za određene bolesti ili stanja. Izvan protokola se ide, uglavnom, kada su u pitanju netipični oblici bolesti. I baš takvi oblici bolesti nam predstavljaju najveći problem. Među tim pacijentima su najteže forme bolesti i najčešći smrtni ishodi.
Smrt pacijenta, čoveka je, kolikogod se radilo o prirodnoj pojavi, najteže stanje za sve, pa i za lekare.
To je ta crna strana struke.
Neprospavana.

Vaginalna sredina

Gotovo svakodnevno me neka od pacijenata pita šta da koristi vaginalno preventivno, da li da se ispira, stavlja vaginalete…..
U odgovoru, kad god imam vremena, ja priču krenem sa tim da vagina nije običan špag ili džep, koga na kraju dana izvrneš i ispereš,…. i tako rešiš obavezu i učiniš dobro za svoje zdravlje.
U vagini je stalno prisutno prosečno 6-8 sojeva bakterija, vrlo često i gljivica i to se danas zove vaginalna mikrobiota. To znači da su svi ti mikroorganizmi, u normalnim uslovima, u stanju ravnoteže i da to obezbeđuje zdravo stanje vagine i zdravlje unutrašnjih ginekoloških organa; materice, jajovoda i jajnika. Na taj način se štiti i čitava trbušna duplja.
Ako je to tako, onda stalne vaginalne manipulacije u smislu ispiranja i stavljanja kojekakvih hemijskih sredstava dovešće do narušavanja ove ravnoteže i do smanjenja otpornosti……
Dakle, nemojte koristiti ispiranja ili različite vaginalete ako nemate tegoba. Živite prirodno.
Industrija lekova će se snaći i naći će svoju ravnotežu.

Priča o gorkom medicinskom uzrastanju

Priča o gorkom medicinskom uzrastanju

U današnjem Magazinu, u Politici, pričalo se o sapunu, najvažnijem sredstvu u borbi protiv infekcije, odvajkada. Ali, do pre 170-180 godina, gotovo ništa se nije znalo o uzročnicima infekcija.

U svim tadašnjim porodilištima, u svetu, u kojima su radili lekari, stanje je bilo takvo, da su porodilje više umirale u porodilištima, nego po kućama. Lekari, pre intervencija, nisu prali ruke. U isto vreme, u drugoj bolnici, u Beču, gde su radile samo babice smtnost porodilja je bila daleko manja (18% : 3%). Mađarski lekar Ignac Semelvajs, koji je radio u prvom bečkom državnom porodilištu, primetio je da pranje ruku lekara smanjuje smrtnost porodilja. Pokazao je svoj rad i zaključke. Bio je izložen strašnim kritikama i podsmevanjima od strane bečke medicinske zajednice i otpušten je sa posla. Kad se vratio za Budimpeštu nastavio sa svojom borbom. Apelovao je na kolege širom Evrope, slao pisma, nazivao ih masovnim ubicama. Neshvaćen i odbačen, od prijatelja i porodice, poslat je u duševnu bolnicu, gde je umro posle 14dana. Brutalno je prebijen od strane stražara.

Tek kasnije kada je Luj Paster otkrio postojanje bakterija, Semelvajs je shvaćen i priznat kao jedan od najvažnijih lekara u istoriji medicine.
Dao je osnovu antisepse na čijoj bazi će se razviti moderno porodiljstvo, kao i ostale hirurške grane.

Corona

Neki ljudi uporno ne razumeju u čemu je problem sa ovom infekcijom.
Čitava ova državna frka, i u svim drugim zemljama, je da se izbegne nagli broj novog zaražavanja ljudi. Zato što od ukupnog broja oko 5 posto zaraženih odlazi na respirator, što je jako opasno stanje.
Ako se 1000 ljudi dnevno zarazi 50 njih će otići na raspirator. Ako bude 2000 novozaraženih, biće 200 na raspiratoru. Ako se taj niz nastavi desetak dana, ljudi će početi da nam umiru po hodnicima i kućama. Nećemo imati mesta u centrima za lečenje takvih bolesnika. Biće to katastrofa.

Ako nam broj zaraženih jako skače, to znači da mi uspešno ne sprečavamo zaražavanje. Znači da imamo problema u našem ponašanju. Bez obzira što smo ubeđeni u suprotno. Nismo dovoljno oprezni.

Maska

Bolest se prenosi kapljičnim putem. Kada govorimo, veliki broj nevidljivih kapljica izlazi iz naših usta. Mi praktično fajtamo okolinu. Kada nosimo masku broj tih kapljica okolo je mnogo manji. Ako pričamo sa nekim, na otvorenom prostoru, na metar razdaljine, ako oboje nosimo maske i ako razgovor ne traje dugo, mogućnost infekcije je mala. U zatvorenom prostoru, situacija pogoduje infekciji.
Narode, nosite masku. Nije to tako teško.

Nevidljiva opasnost

Ljudi ne shvataju da opasnost od infekcije nije od ovih 65 dokazano inficiranih, danas, nego od onog mnogo većeg broja inficiranih ljudi koji i ne znaju da su inficirani. Ti ljudi šetaju među nama, prolaze pored nas, tu su ispred ili iza nas; na kasi, u banci, u pošti….
Naš vid je samo iluzija kad je opasnost izvan ili ispod horizonta.

Korona i disciplina

Da bi se izborili sa ovom, sada već, pandemijskom infekcijom potrebna je disciplina. Dakle, pored svih društvenih i ličnih mera potrebna lična i kolektivna disciplina.
Neki, pogotovo na društvenim mrežama, tvrde da mi nismo sposobni, kao narod, da se disciplinovano ponašamo.
Do odgovora možemo doći pitanjima, kao što su:
– da li smo zainteresivani za lično zdravlje,
– da li smo zainteresivani za zdravlje svojih rođaka, roditelja, svoje dece ili dece svojih bližnjih.
– da li nam je svejedno ako mi, našim neadekvatnim ponašanjem ili neobaveštenošću, budemo uzrok teškog oblika bolesti nama bliske osobe.

Ovakva pitanja, za sve bazično orjentisane ljude, nameću logične i pozitivne odgovore. Da, nama je stalo da se ponašamo odgovorno, da bi izbegli loše rezultate i posledice. A, upravo to je disciplina, lična i kolektivna.
To pokazuje da smo mi normalni ljudi, koji će odgovoriti na ovaj ozbiljni izazov.
I pobediti.

Fizička aktivnost

Kad god pomenem potrebu da se redovno rade fizičke vežbe, najčešća rečenica koja sledi je:
– Jaooo, trebalo bi……
I, na tome se sve završava. Najčešće.

Dijeta i životni stil

Mnogo je lakše pričati o dijetama nego primeniti iste na vlastitom telu.

Kad se primeni gola dijeta, bez promene stila života i ishrane, dijeta je mučna i naporna. Ona može da donese značajne rezultate, ali se ljudi vrlo brzo otresu te “neprijatnosti” i vrate starom i proverenom načinu ishrane. Ovako primenjene dijete donose frustraciju, nesreću, pa sve do depresije i pijenja antidepresiva.

Međutim, ako se krene, kako se obično ne kreće, od dublje analize vlastitih potreba, rezultati su obično izvesniji i trajniji. Potrebno je analizirati sopstveni način života, upotrebu slobodnog vremena, fizičku aktivnost, sadržaj i način ishrane i tako doći do odluke šta menjati. U ovakav ram ukalupljena dijeta nije patnja i nesreća, ona se prihvata kao deo životnog stila, a kad pokaže rezultate, onda prelazi u zadovoljstvo. I postaje trajna promena.
Dakle, nema ozbiljne promena ishrane bez promene stava o sebi i svom životnom stilu.
Naša ishrana je naš rezon.
Promenite rezon, promenićete ishranu.