Gledam devojku, devojčicu 13-14.godina, ide ispred mene. Skladne građe, sa tamnije zlatnom kosom do ramena. Ovlaš, pogledom na lice, vidim ćerku moje pacijentkinje.
Idem polako i smejem se u sebi. Sećam se slike male bebice u maminoj materici. A, sećam se zbog karakterističnih problema i dilema.
Dugo jednostrano poznanstvo.
Eto, to je lepota moga posla.
Jedinstvena i karakteristična.
Podeli sa prijateljima