Čovek poseduje u svom genomu, kako se danas tvrdi, negde između 20-25 hiljada gena. Geni određuju sva naša svojstva, telesna, mentalna i dr. Međutim, pokazalo se, da i okolna sredina i naše sveukupno ponašanje mogu uticati i menjati pojedina svojstva, uticajem na funkciju gena i njihovu izražajnost (ekspresivnost). Time se bavi epigenetika.
Način na koji živimo, ono čime se hranimo, ono što udišemo, da li smo u prevelikom ili predugačkom stresu, otrovi……….sve to, potencijalno, utiče na uspavljivanje ili buđenje određenih gena ili grupa gena.
Formiraju se određeni efekti i uticaji karakteristični samo za nas.
Zato izgledamo ovako ili onako, reagujemo izmenjeno, smeta nam nešto, gomilamo potkožno salo…………
Sve ove promene mogu biti prenete i na potomka i da se mogu, smatra se, zadržati kroz nekoliko generacija.
Zato o ovome treba razmišljati, možda najviše kada smo u periodu lične reprodukcije, kada rađamo decu. I žene i muškarci.