Dolazi u ordinaciju zbog svraba na genitalijama koji se dešava već dva meseca, povremeno. Osoba oko 25 godina. Normalnog je izgleda, stasa i uhranjenosti.
Pitam, da li je koristila neke lekove, naročito antibiotike u poslednjih nekoliko meseci.
Kaže, da je uzimala nekoliko različitih antibiotika, jer bila je prehlađena i to je trajalo preko dvadeset dana. Kašljala, slinavila……Te lekove je dobijala od doktora, nije sama uzimala, možda sem jednog. Išla je više puta, jer nije bilo bolje, radila analize krvi i dobijala lekove.
Pa, da – kažem ja – dosadni ste, navaljujete na ordinacije i oni vam daju antibiotike. Samo ih menjaju.
Gleda me u čudu.
Kakav bi to doktor bio – nastavljam – ako vam ne bi dao neku šarenu kutijicu. To se od njega očekuje. A kako bi ste se vi inače lečili, ako ne iz neke šarene kutijice? A, verovatno biste iste rezultate postigli sa duplo manjim brojem istih i sa duplo manje troškova. Jer, inače te sezonske respiratorne infekcije mogu da potraju.
I, to je taj problem.
Problem preteranog tretmana (overtreatment), danas, postoji kao ozbiljan medicinski, društveni i finansijski problem u svetu. Svakodnevno se rade nepotrebne analize, nepotrebne dijagnostičke procedure i nepotrebne terapije. Pored potrebnih. Smatra se, da je 30-40% medicinskih procedura nepotrebno. Ovo se radi zbog nesigurnosti i straha od greške, neznanja ili zbog finansijske koristi.
Dešava se kako u “ozbiljnoj” medicini tako i u onom, danas modernom, delu medicine koji se bavi ulepšavanjem i podmlađivanjem.
Inače, najveći efekti i koristi u ovom smislu se postižu u lečenju zdravih ljudi, koji su prethodno pripremljeni reklamama i modernim medicinskim bajkama. Slava i lična korist se teško dostižu lečenjem stvarno bolesnih ljudi. To je kod “pametnih” pripadnika medicinske struke prevaziđeno.
Zato, budite oprezni danas kako oglašavate i kome oglašavate svoju bolest.
Kao i svoje dobro stanje.