Ljudi ne prepoznaju zdravlje kao primarnu vrednost sve dok ga ne izgube, sve dotle dok ne počne da ih nešto boli ili dok ne krenu da se guše, padaju od neravnoteže, ne mogu da žvaću ili gutaju. Naročito je taj osećaj fluidan kad je u pitanju tuđe zdravlje. Solidarnost lako pada.
Čovek upada u tu zamku zato što ga lični mentalni procesi ili grupni uticaji često varaju, stvaraju mu lažnu sliku, prave mu neizdrž.
Sputanost da ne možemo da se slobodno krećemo, družimo, okupljamo u uslovima vanrednih stanja podiže nervozu, čini nas pogodnim za različita “alternativna” tumačenja uzroka i posledica, postajemo mete šarlatana, kvazistručnjaka, nepouzdanih prepričavanja,……Samo da sebi olakšamo situaciju lako bi se odrekli “stroge” istine.
I cenu bi veću opravdali i platili. Naravno ne iz svog džepa. I ne svojom glavom.