Čitava istorija medicine je istorija borbe ljudi protiv onih bakterija koje ugrožavaju naš organizam. Ali bakterijama je izložena i naša hrana i predmeti koji nas okružuju.
Kažu da je na našoj površini i u našem telu toliko bakterija, da to čini oko 3% naše ukupne težine.
Mi smo hrana za bakterije, ali smo i stanište gde one nalaze najbolje uslove za život. I upravo među takvim bakterijama ima puno sojeva za koje danas kažemo da su za nas dobre bakterije. Milijarde pojedinačnih bakterija i mnogo sojeva nalaze se normalno u našim crevima. Kada je njihov broj uravnotežen i funkcija dobra, onda smo i mi uravnoteženi. Kada u naša creva zađu “loši” sojevi, onda smo i mi loše.
Iako relativno dugo znamo o postojanju bakterija, mi i danas kao da tek ulazimo u njihov svet, kao u svemir. Tek naziremo njihov život, broj, značaj i bakterijsku filozofiju.
Protiv, za nas opasnih sojeva bakterija, borimo se antibioticima. To su otrovi koji različitim mehanizmima ubijaju bakterije. One “opasne”, ali i one “bezopasne”. Kada uzmemo antibiotik, recimo, zbog upale mokraćne bešike, mi popravimo stanje u bešici, ali napravimo darmar u crevima ili na drugim sluzokožama. Zato je upotreba takvih lekova ozbiljan potez za naše ukupno stanje. Da ne govorimo o problemu rezistencije, manjka novih antibiotika……..
Bakterije su naši životni pratioci. Moramo da pronalazimo načine da naučimo da sa njima živimo. Da ih kontrolišemo i pobeđujemo, povremeno, ali da na njih još uvek gledamo kao na konačne pobednike.