Kažem često svojim pacijentkinjama da kada je žena prvi put trudna ona je kao princeza ili carica. Uživanje;
svi se okupljaju oko tebe, podmeću ti jastučiće, čas sa leve, čas sa desne strane. Dodaju ti tanjire i čaše, sa ovim i sa onim. Ti ručkaš i meškoljiš se, a oni uživaju u pričama o tvojim kilogramima i u brizi za potomstvo. Tada su još uvek idealne i svekrve i tetke i strine……..
E, kad dođe druga trudnoća stanje se komplikuje. Prvorođeni potomak je motorno spreman na sve i svašta, ali “softver” mu je problematičan. Moraš da ga čuvaš i nadgledaš i da juriš za njim kao čobanin. Više, u kompletu, nisi (niste) prihvatljiva i primamljiva za društvo. Ni za kafu, ni za čašicu razgovora,….teme su ti suviše kao iz “pelena”, nedorasle…….
Kad pitam trudnicu koja se žali na neki problem, da li ima ko da se nađe i da pomogne, ređi su odgovori da problema nema. Obično je odgovor:
– svi rade, doktore, nema ko…….ili..
– svi begaju, niko neće..ili
– majka mi je, doktore, bolesna,….., a svekrva nizašta (ređe obrnuto)…….
I, tako sve žene i svi roditelji prođu kroz slične faze u procesu razmnožavanja, sa neugaslim sećanjem na posebnost i blagoslovenost prve trudnoće. Naravno, i sve naredne imaju svoje “radosti i muke”.