Žena u svojim tridesetim :- Imala sam dugu vezu i bojala sam se da ostanem trudna iz straha da ću biti samohrana majka.
Ginekolog,pitam : – Zašto, otkud to ?
Ona : – Moji su se roditelji jako voleli i, evo, ostali su do starosti zajedno.
Ja : – Znači potvrđuje se moje mišljenje kada je u pitanju ženski dominantni rezon u izboru partnera.
Žena :- A, to je….
Nastavljam :- a, to je, da je ženska glavna projekcija kada razmišlja o sebi i o potencijalnom partneru, sa kojim će imati dete, da oni, njih dvoje, moraju biti kao iz bajke, tj. moraju da umru zajedno. Ukoliko nema takav osećaj, žena će izbegavati trudnoću, izbegavati da bude majka sa takvim partnerom. Gubiće vreme.
Žena :- Hm,…….
Nastavljam :- Da li je bolje biti samohrani roditelj ili ostati bez dece, lišiti se roditeljstva ?
Žena :- Pa,……
Kažem :- Pa, bolje je roditi i imati dete, makar, sutra, bila samohrana majka. Ne treba se lišiti roditeljstva. Nikako, zbog ovakvih razloga.
Na kraju krajeva, veći je broj muškaraca koji brinu o svojoj deci i kad više nisu u braku, od onih drugih, iako se o ovim drugima, koji nisu odgovorni, češće govori. Zgodniji su za prepričavanja.

Devojka od 16 godina,dobar učenik,dolazi u ordinaciju zbog problema koji su nastali kao rezultat stresova. Izvor stresova su zahtevne obaveze u školi, manjim delom, i izrazita posesivnost njenog višegodišnjeg momka (valjda još iz obdaništa?). Taj mladi čovek, njenih godina, opseda je upornim pozivima i proganjanjima, željom da je svakojako kontroliše. To je dovelo do dubljeg funkcionalnog poremećaja gonadne (ginekološke) osovine.
Logično se nameće pitanje zašto mladi ljudi, sa ovog podneblja, ne uživaju u lepotama kasnog detinjstva, nego uvlače sebe u rizične i komplikovane odnose, sa kojima se i starije generacije teško nose ?

Na zapadu,gde vrlo često tražimo uzore i upoređujemo se,vode se intenzivne kampanje oko povećanja lične odgovornosti za zdravlje. Ovo je vrlo lako shvatljivo kada se izrazi preko troškova koje iziskuje neodgovoran odnos prema sebi. Osiguravajuće kuće,na primer,izražavaju različite namere i procene oko zdravstvenog osiguranja pojedinaca u zavisnosti od njihovog trenutnog zdravstvenog stanja. Kao kod osiguranja kola ili drugih stvari. Na jedan način se osigurava dobro očuvana stvar,na drugi način izraubovana krntija. Ma koliko surovo zvučalo ovo poređenje nije daleko od istine i kad je u pitanju procena zdravstvenog stanja radi zdravstvenog osiguranja ljudi. U promenjenim okolnostima moraćemo da se i mi prilagođavamo i zaoštravamo pitanja lične odgovornosti u ovoj oblasti. Medicina je jako skupa delatnost.
Budimo odgovorni prema svom zdravlju pre svega usvajanjem zdravih stilova života,umerenim ponašnjem i ishranom,optimalnim i redovnim fizičkim aktivnostima,umerenom upotrebom alkohola,bez duvana i upotrebe droga. Na taj način ćemo uštedeti značajno.

Mnoge žene između 27-28 i 35 godina,koje su seksualno aktivne i u dugim vezama,odgađaju trudnoću i rađanje prvog deteta iz različitih razloga,najčešće ekonomskih. Ovakvo odgađanje prve trudnoće,u ovom životnom dobu,ne predstavlja planiranje porodice,nego kockanje sa svojom reproduktivnom sudbinom. Planiranjem porodice možemo nazvati situaciju kada žena ili par imaju jedno ili dvoje dece,a onda planiraju sledeću trudnoću.

I za materijalnu i za duhovnu nadgradnju važno je zdravlje. Naravno,pre toga je neophodno da čovek bude rođen.

Svakog dana se na zemlji broj ljudi poveća za oko 200 000 novorođenih.

Smatra se da će do kraja godine na zemlji živeti blizu sedam milijardi ljudi,a do 2050,možda i preko deset miijardi,mada je precizna populaciona prognoza vrlo teška. Svet se suočava sa velikim problemima usled nedostataka hrane i pijaće vode i svega drugog,znanog i neznanog,što proizilazi iz prenaseljenosti planete.
Indija sada ima oko milijardu i dvesta miliona stanovnika i verovatno će do 2050 godine dostići milijardu i 530 miliona. Već sada postoje ozbiljni problemi smanjenih zaliha hrane i vode. Indijska vlada nudi novac mladim bračnim parovima da odgode rađanje za bar dve godine nakon venčanja,ne bi li ublažili povećanje broja novorođenih.

Sve ovo zahteva da se najrazvijenije zemlje na svetu,što pre i što odlučnije,uhvate u koštac sa problemima koje donosi prenaseljenost naše planete. Ono što je paradoksalno je da u najvećem broju najrazvijenijih zemalja postoji latentni ili izraženi problem negativnog prirodnog priraštaja.

Dijeta nije borba protiv količine ili određene vrste hrane,nego borba protiv ličnog doživljaja i pogrešne upotrebe.

Samo jednom se živi.
Život je samo jedan.

Ovo su dve uobičajene rečenice kojima započinju svoja izlaganja dva ektremna pristupa. Prvi stav govori da je život jedan i da je kao takav vrednost za koju se treba boriti,a svoj životni stil prilagoditi u najpozitivnijem smislu radi očuvanja zdravlja. Od ovakvog stava polazi prevencija u medicini.
Drugi stav iznose oni koji život ne gledaju kao naročitu vrednost,te prema tome u životu treba probati sve,nesputano piti,pušiti,jesti,drogirati se………
Ovi drugi su črsto ubeđeni u svoj stav sve dok se ne razbole ili dotaknu dno,nakon toga,obično,drastično menjaju svoje ponašanje.

Mnogi ljudi teško prihvataju lekarsku procenu da im je zdravlje dobro ili,ne daj Bože,da im nije ništa.
To smatraju za ličnu uvredu.

Žena u 34 godini,sa dvoje male dece,sa karcinom grlića materice u inoperabilnoj fazi (kasni gradus kada operacija nije moguća),prestavlja finale tragično propuštenih prilika.
Preventivni ginekološki pregledi nam danas omogućavaju da praktično više ne viđamo ovu bolest,u ovoj fazi. Potrebno je da se svaka žena javi na periodični pregled kod ginekologa od stupanja u polne odnose. Ginekolog će dati uputstva o optimalnom rasporedu pregleda.

U toku svojih studija,naročito u toku proučavanja farmakologije i kliničkih predmeta,budući lekari se uče i navikavaju na dva načina ili pogleda na farmakologiju. Prvi pogled na određeni lek ili medicinsko sredstvo je medicinski,naučni i on je u prvom planu i dominira. Drugi pogled je onaj koji pruža farmaceutska industrija i to je komercijalni pristup. Nadalje,u svojoj lekarskoj praksi,lekari su kontinuirano svesni ovih stavova,jer su na to naviknuti.
Velike i značajne farmaceutske kuće ozbiljno usklađuju svoje komercijalne nastupe sa realnim kvalitetom registrovanih lekova. Polje dopunskih medicinskih sredstava je prostor gde se postižu najveći finansijski efekti.

Medicina je u stalnoj potrazi za medikamentima i postupcima koji proizvode što manje štete pacijentu.
Korist i veličina koristi je važna ali,nekako,u drugom planu.
Zvuči čudno ali je u skladu sa medicinskom etikom.

Jedna od najneprijatnijih situacija u kontaktu sa pacijentom je utisak nepoverenja ili neprijateljstva u očima pacijenta. Tu vrlo često nema popravke i vrlo često se saradnja prekida.
Još od Hipokrata i davnih vremena se zna da je za proces lečenja najvažniji sklad pacijenta i terapeuta i da oni, u suštini, dele odgovornost o zdravlju,bolesti i lečenju samog pacijenta.
Iz ovog i ovakvog odnosa pacijenti izvlače i imaju različita prava :
– pravo da se od doktora očekuje ljubaznost, poštovanje ličnosti, strpljenje i potreba da se čuje o njihovim temama i dilemama.
– pravo na tajnovitost
– pravo na obaveštenost o zdravlju, bolesti, prognozi, terapiji, dilemama u procesu lečenja i td.
– pravo da se primi adekvatna terapija i održi proces lečenja dovoljno dugo i td.
U praksi se sreću različite varijante komunikacija ove vrste. Lekar je u situaciji da u hodu prilagođava svoj način govora i pristupa, u zavisnosti od niza karakteristika pacijenta. To je nekada vrlo komplikovano i, ne retko, vrlo neprijatno.
U principu, najteže je raditi sa nepismenim ili krajnje neobaveštenim ljudima, a ostalo dominantno zavisi od ljudske podudarnosti, stručnosti i motivacionih faktora.
Malpraksa, propusti, greške, nerazumevanja vrlo često završe na sudu.

U dosadašnim brojnim studijama i razmatranjima u poslednjih 20-30 godina,ističe se da je namerni prekid trudnoće kod zdravih žena,do 12 nedelje starosti, sigurna hirurška procedura,ukoliko se,naravno,uradi na pravilan način. Procenat ukupnih komplikacija je ispod 10%,a da je procenat teških komplikacija ispod 0,7% (teška infekcija-sepsa,teška krvarenja,teške povrede grlića i perforacije zida materice).
Namerni prekid trudnoće ima naročiti zdravstveni značaj kod osoba koje nisu rađale i nemaju dece,kako zbog komplikovanijeg izvođenja same procedure,tako i zbog uticaja na plodnost osobe. Jednostavno rečeno,sterilitet kao posledica abortusa nema isti značaj za ženu sa dvoje ili troje dece kao za mladu ženu bez dece. Kakav je udeo same,nekomplikovane intervencije u kasnije manifestovanom sterilitetu teško je reći,zato što sam protok vremena,starenje,diskretne infekcije,imunološki faktori i dr.sami doprinose pormećaju plodnosti,u raličitom stepenu,kod osetljivih osoba.
U svakom slučaju,treba ozbiljno izbegavati neželjene trudnoće,a to naročito važi za devojke. Dobro upoznati svoj menstrualni ciklus,izbegavati plodne dane,apstinirati,upotrebljavati kondom,kontraceptive i td. Smanjiti rizik. Seksualnost traži godine i odgovornost.
Prekid trudnoće je,takođe,veliki društveni,duševni i duhovni (religiozni) problem.

Ono što evidentno upada u oči tokom kontakta sa pacijentkinjama koje sistematski fizički vežbaju je da mnogo lakše podnose prelazne godine do poslednje menstruacije,a,takođe,i period nakon toga. Fizičke vežbe značajno smanjuju učestalost i intenzitet talasa vrućine,znojenja,ublažavaju razdražljivost,nesanicu i daju osećaj samopouzadanja,samim tim,smanjuju pojavu,inače u tom periodu,učestale depresije.
Pad estrogena u prelaznom dobu usporava metabolizam,što dovodi do povećanja telesne težine i tipične preraspodele masnog tkiva,oko struka i unutrašnjih organa. Paralelno sa ovim dolazi do čestog povišenja krvnog pritiska i,smatra se,do ubrzanja arterioskleroze. Fizička neaktivnost dovodi do smanjenja mišićne mase i slabljenja mišića,do ubrzanog gubitka koštane mase,zakrivljenosti kičme,kasnijih preloma i td. Sve ove pojave je moguće preduprediti i ublažiti prilagođenim režimom ishrane i upornim vežbanjem.
Redovnim fizičkim vežbama žena zadržava uspravan i pravilan položaj kičme i čitavog tela,što uz bolje raspoloženje produžava njen privlačan izgled i kvalitetniji društveni život.

Ovo je tema koja svojom suštinom predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava medicina danas. To je pojava da mikroorganizmi stiču sposobnost da budu otporni na lekove koji su do tada na njih delovali. Ovo dovodi da infekcije postaju mnogo opasnije,da se teže i duže leče,a da izvesne postaju nanovo ili po prvi put praktično neizlečive.
Zdrav čovek inficiran ovakvim sojem vrlo brzo doživljava slom odbrambenih snaga organizma i smrtni ishod je neizbežan.
Godišnje se u svetu registruje 400-500 hiljada slučajeva infekcije multi-rezistentnim sojevima tuberkuloze,koji nose neuporedivo veću smrtnost. Globalni problem pedstavljaju malarija i niz drugih infekcija,bakterijskih,virusnih,parazitarnih.
Veliki problem,takođe, prestavlja rezistencija među čestim,”uobičajenim” infekcijama,kakve su infekcije mokraćnih puteva,respiratorne infekcije i dr. Hospitalne infekcije rezistentnim sojevima uobičajene tretmane u bolnicama mogu da pretvore u postupke opasne po život.
Među uzrocima ovakvog stanja dominira prekomerna upotreba ovih sredstava.
Svi smo odgovorni za našu budućnost i budućnost naših potomaka. Koristimo lekove racionalno.

Broj ljudi na zemaljskoj kugli se svakodnevno povećava za oko 200 000. Ovo je,svakako značajna i zabrinjavajuća cifra. Međutim,veliki deo sveta se susreće sa negativnim prirodnim priraštajem,što je značajno izraženo u centralnoj i istočnoj Evropi. U Srbiji se prošle godine rodilo oko 35 000 ljudi manje nego što je umrlo. Uzroci su brojni i rešenje ove situacije neće biti lako.
Država,odnosno,društvo može i mora da svojom akcijom pokuša da ublaźi ovaj problem. Verovatno bi najdelotvornija bila kombinacija različitih podsticaja. Podržati ozbiljno porodice,odnosno,majke sa troje ili četvoro dece (n.pr.prosečan lični dohodak i penzija…….),oporezovati parove i pojedince bez dece ili slično. Promovisati porodice sa troje ili četvoro dece,gde su roditelji u skladu sa vremenom u kome žive. To znači promovisati odgovorno roditeljstvo,a ne rađanje zato što su roditelji nepismeni,te ne primenjuju kontracepciju i ne brinu o budućnosti dece. Na našim televizijama,kada se govori o natalitetu,prikazuju se često mnogočlane porodice,po pravilu,sa nekvalifikovanim očevima bez posla i bezubim,raščupanim majkama sa gomilom dece,koji žive u 16 kv.metara. Ovo je socijalna problematika koja se mora sagledavati i rešavati na odgovarajući način. Ali,kad je reč o smanjenju negativnog nataliteta,treba promovisati slike modernih,uspešnih porodica,ka kojima će stremiti pojedinci i društvo u celini.

Ako izuzmemo najopasnije seksualno prenosive virusne infekcije HIV,hepatitis B i HPV (humani papiloma virus),najznačajnije i najčešće,uopšte,infekcije ovog tipa su : hlamidija,gonokok i različite mikoplazme.
Ove infekcije se veoma lako prenose nezaštićenim odnosom i kod 80% inficiranih žena ne daju nikakve simptome. Ovde su naročito opasne i česte hlamidije,koje,u drugoj fazi,posle nekoliko meseci od infekcije,sa grlića prelaze na jajovode,gde ostaju zauvek,nastanjene u ćelijama. Kod osetljivih osoba ovakva infekcija može dati teške upale i napraviti sterilitet i invalidnost,a hroničnim sistemskim dejstvom može dati oboljenja zglobova,krvnih sudova i srca. Kod žena i kod muškaraca. Mislite o tome i nosite kondome sa sobom.
Kod mlađih osoba se preporučuje testiranje na ovakve uzročnike jednom godišnje. I kod promene partnera.

Reproduktivni vrhunac žena doživljava,prosečno,oko 25 godine. To znači da je ona tada najspremnija da se brine o svom mladunčetu,zdravstveno i psihički. Ova spremnost se održava na istom nivou,verovatno,3-5 godina,a zatim nastaje postepeni pad,brže ili sporije,što je individualno.
Nažalost,danas je sve izraženiji trend,iz više razloga,da žene dolaze na pomisao o potrebi da rađaju kada su uveliko na reproduktivnoj”nizbrdici”.
Idealni period za rađanje prvog deteta je između 22 i 28 godine.

Jedan od značajnih trenutaka individualizacije deteta je prestanak dojenja,prestanak posebne vrste direktnog kontakta sa majkom. Sam prestanak dojenja,sa aspekta majke,trebalo bi da bude isto tako prirodna pojava kao i sam proces uspostave dojenja. Dakle,nakon pražnjenja dojki,treba iste staviti u čvrst brushalter ili stegnuti pelenom. Dojke će se,prirodno,ispuniti mlekom,napeti i postati osetljive. Treba primeniti hladne obloge 4-5 puta dnevno,po nekoliko minuta i uzeti neki od analgetika. Posle 2-3 dana dojke će popustiti i lagano će proces lučenja mleka prestati. Ovo je prirodan način prestanka dojenja kako su žene radile hiljadama godina unazad. Primena specifične terapije je opravdana samo u komplikovanim slučajevima,a to procenjuje ordinirajući doktor. I ovde na lekove treba gledati samo kao na nužno”zlo”,koje nosi sa sobom određene rizike i treba ih primeniti u jasnim indikacijama.

Čuvena engleska spisateljica Meri Šeli,koja je smislila i napisala priču o Frankeštajnu,je rođena 1797.g., u roditeljskoj kući. Porođaju njene majke je prisustvovala babica. Zatim su pozvali doktora jer posteljica nije mogla da izađe spontano. On je ušao rukom u matericu bez prethodnog pranja ruku i sirota porodilja je umrla, nekoliko nedelja kasnije,od posledica porodiljske groznice (sepse). Tada je ovakav ishod porođaja bio vrlo česta pojava. Tek 50-tak godina kasnije bečki ginekolog Ignaz Semelvajs je primenio pranje ruku u porodilištu i smanjio značajno smrtnost majki na porođaju.
U to vreme još uvek nije postojala svest o postojanju mikroorganizama,te su infekcije bile najznačajniji faktor visokih smrtnosti porodilja i njihove dece.

Mnogo je različitih priča o ovom problemu,koji je jako prisutan u savremenom društvu. Pojava velike učestalosti steriliteta danas je u tesnoj vezi sa emancipacijom,naročito,žena i specifičnom slobodom koju je donela seksualna revolucija,60-tih godina. Naime,ovo”oslobađanje”je dovelo do svojevrsnog udaljavanja čoveka od zakona prirode. Kada ženka sisara krene sa polnim opštenjem ona odmah ostaje gravidna i rađa,kako su to radile i naše majke hiljadama godina. Naša”osvešćena”žena počinje sa seksualnim životom desetak ili više godina pre planiranog rađanja. I tu je ključ njenog poraznog dobitka. Cena njene slobodne ljubavi i uživanja postaje kvarenje plemenitog i delikatnog genitalnog tkiva koje je,prvenstveno,namenjeno produženju vrste. Ovde najveći problem prave infekcije koje se šire seksualnim putem,prekidi neželjenih trudnoća,međusobne alergizacije partnera,samo starenje i dr.
Očito da je najveći problem savremenog društva otklon od prirode i nerazumevanje njenih zakona.

Proizvođači lekova u prospektima navode sva moguća neželjena dejstva određenog leka,gde je najveći broj tih neprijatnosti vrlo redak. Često čovek bude zapitan nad tim,da li neki lek uzeti ili ne,iako je verovatnoća nepovoljnog ishoda vrlo retka.
Zamislite situaciju da,recimo,prodavac bicikla bude u obavezi da istakne neželjena dejstva upotrebe istog,kao npr: padovi,udari u čvrste predmete,koji stoje ili su u pokretu,sa pratećim povredama,od uganuća,lomova,pa sve do smrtnog ishoda. Da li bi se uopšte prodao i jedan bicikl sa takvim upustvom. Da li bi ljudi vozili bicikl ili ga kupili svom detetu za rođendan??
Svaka životna situacija ili ljudska aktivnost nosi rizik od neželjenih posledica ili događaja.

Žena treba da bude spremna i da prihvati da je porođaj prirodnim putem najbolje rešenje za nju i za bebu. Ali kao što mnoge uobičajene,tj.prirodne stvari,od najprijatnijih,do najneprijatnijih radimo prilagođeno dobu u kome živimo,tako i porođaj ne bi trebalo da bude isti kao u kamenom dobu. Trebalo bi humanizovati porođaj,kroz opštu udobnost i kroz optimalnu upotrebu anestezije,tako da ne predstavlja najgoru traumu u životu žene.
Konkretna rešenja ovakvog problema najčešće izostaju zbog paramedicinskih i motivacionih manjkavosti.

Moja pacijentkinja,u srednjem reproduktivnom dobu,još uvek bez dece,pati od ozbiljnog poremećaja menstrualnog ciklusa. Menstruacije su postale neredovne u vreme bombardovanja na Kosovu,gde je tada živela i takve su ostale do danas. To je individualna šteta jednog globalno kriminalnog akta. Kako da ona nadoknadi štetu.? Tužbom?? Koga,kako?? Sa kakvom nadom??.

-Na početku beše reč-,kao što je poznato. Na početku svake ljudske aktivnosti i ponašanja,takođe,stoji reč,odnosno,IDEJA. Shodno tome, ljudi se odgovarajuće ponašaju,odnose jedno prema drugima,prema društvu i prema okolini.
Iz ovoga,sigurno,proizilazi da i naše zdravlje,u najvećoj meri,zavisi od našeg mišljenja,vlastitih ideja. Naš mozak diktira koliko ćemo biti teški,da li ćemo biti fizički aktivni,da li ćemo pušiti ili se drogirati,da li ćemo se izlagati svakovrsnim rizicima,kako ćemo prihvatati pobede i poraze.
Da li ćemo prema životu biti odgovorni ili ne.??
Razmislimo o tome !!

Mi smo,recimo,nažalost,društvo jako izraźenih materijastičkih pogleda na svet. Takva stvarnost se je duboko ukorenila unazad 50-60 godina i preko nje se prelama naš izraženi problem negativnog prirodnog priraštaja. Mislim da za nas nema nazad. Moramo se materilističkim sredstvima boriti za bolji natalitet.
A to znači,u prvom redu,podizanjem standarda porodice.
Jako težak zadatak za svaku siromašnu zemlju sa materijalističkim idealima.

Vanmaterična trudnoća je jedna od najozbiljnijih posledica genitalnih infekcija. Terapija ovog ozbiljnog stanja je najčešće hirurška,kojom prilikom se u većini slučajeva odstranjuje oštećeni jajovod. Rezultat ovakvog ishoda su povećani rizici od same hirurške intervencije i izvesna telesna invalidnost,koja se ogleda u,pored ostalog,umanjenoj plodnosti źene.
Najtragičnija situacija je pojava vanmaterične trudnoće kod osoba koje još nemaju dece.
Prevencija ovakvih stanja je logična; borba protiv polno prenosivih infekcija. Mislimo o tome. Izbegavajmo rizična ponašanja.
Ovo je od najvećeg značaja za mlade ljude.

Seksualna aktivnost kod ljudi je duboko svrsishodna aktivnost,a ne oblik rekreacije ili razbibrige,kako se široko plasira u šarenoj štampi i medijima. To je način intenzivne razmene emocija i energije međju ljudima,ali i razmena telesnih tečnosti i genetskog materijala. U isto vreme,tokom seksualnog odnosa se razmenjuju bakterije,virusi,paraziti i dr.,te je,stoga,to i čest put razmene najozbiljnijih bolesti. Zato čuvajmo svoje reproduktivno zdravlje i zdravlje uopšte temeljnim razumevanjem i pažljivim odnosom prema svojoj seksualnosti.