Pravo žene da planira porodicu je civilizacijsko dostignuće.
Pravo žene da nastavi ili ne nastavi trudnoću je, takođe, dostignuto pravo, oko koga se, i dan danas lome koplja, u mnogim društvima i kulturama.
Ali, najupitnija i najtragičnija situacija, sa kojom se sreće ginekolog, po pitanju reprodukcije, je životna odluka žene da nikad ne rodi.

Šta to navodi, naizgled, zdravu ženu, bez dece, da u poznim reproduktivnim godinama, sa partnerom koji želi decu, donosi odluku da prekine trudnoću i da to prikazuje kao definitivnu životnu odluku ?

Večeras sam evocirao uspomenu na jednu pacijentkinju koja mi je, jednom prilikom, rekla :

“Nije meni teško, doktore, da ne jedem, nego mi je teško da jedem pomalo”.

Ovo je problem sa kojim se rve većina nas, ljudi.
Gorčina ljudske sudbine u potrebi kontrolisanja različitih apetita.

Često me trudnice, na pregledima, pitaju da li mogu da putuju, da li mogu da idu na more i td. Ja, gotovo uvek, odgovaram da ne preporučujem duga putovanja i udaljavanja tokom trudnoće. S obzirom da Srbija nema more, svaki takav odlazak znači odlazak u inostranstvo.
Svako putovanje, samo po sebi, povećava opšte rizike i rizike vezane za trudnoću. Dalje, tok trudnoća nije potpuno predvidiv. Moguće su komplikacije, koje su, svakako, složenija životna stanja kada je čovek daleko od svog doma i svoje zdravstvene službe.
Ima još dosta aspekata koji govore protiv dugih i dužednevnih odlazaka i udaljavanja tokom trudnoća.
Međutim, mišljenja su različita, i među stručnjacima.
Ne treba zaboraviti, takođe, da odlazak na odmor ili na more, za mnoge Srbe , predstavlja pitanje časti i preživljavanja, te se ovakvi saveti doživljavaju kao suviše sputavajući i frustrirajući.
Avanturisti idu za svojom zvezdom, ne pitajući za cenu.

Dva velika problema u vaspitanju i tretmanu žena i ženskih pacijenata danas su :
– kako ubediti devojčice od 12-17. godina da ne skraćuju detinjstvo i
– kako ubediti žene od 25-30. godina da nisu više deca.
Obe pojave (načina ponašanja) daju ozbiljne posledice.

Partnersko prilagođavanje je nephodno za uspešan i skladan život u dvoje. Za razumevanje i osećaj bliskosti.
Onoliko koliko to život dozvoljava.
Velika je stvar da početne pozicije ne budu suviše udaljene.

To što su vam roditelji dali život je, pored ostalog, dug da i vi darujete i produžite životni niz.
Smišljeno i sa strašću.
Za sebe i svog partnera.
I sve ostale koji to objektivno ne mogu.

Čovek najsnažnije utiče na svoje telo preko onoga što unosi u sebe, onoga što udiše, kako se ponaša i kako misli.

Ljudi i narodi donose svesne i nesvesne odluke tokom svog trajanja. Odluke se mogu ticati bitnih ili manje bitnih stvari u životu.
Srpski narod je doneo jednu krupnu odluku, čini se, nesvesno i nenamerno.

Odluku da postepeno nestane.

Ovakav kraj će biti rezultat negativnog prirodnog priraštaja, tj.većeg broja umrlih od broja rođenih Srba. Ovaj problem u Srbiji neprekodno traje od 1992.g. Mi smo ubedljivo došli do tačke sa koje, gotovo, da nema povratka.
Neka svako za sebe dođe do brojki koje su vrlo ubedljive.
I neka svako u sebi pronađe promenu i nadu.

Dolazi žena zbog izvesnih ginekoloških tegoba, gde nakon urađenih briseva otkrivamo prisustvo jedne seksualno prenosive infekcije, koja može dati posledice, ukoliko se ne leči. Zdravstvene posledice i kod žena, i kod muškaraca, zbog čega je potrebna terapija para, u isto vreme.
Pored objašnjenja i uspešnog shvatanja prirode stanja, potrebne terapije i dužine tretmana od strane pacijentkinje, pojavio se problem potpunog odbijanja partnera da se leči, prihvati objašnjenja i shvati problem. Sve se svodilo na to da on nema tegoba i da njemu ništa ne fali u zdravstvenom smislu.

Ovakve okolnosti nisu tako česte u praksi. Realna odgovornost se sa neodgovornog partnera prenosi i na ženu. S obzirom, da je život i kontakt sa ovakvim “šampionom” velika avantura i rizik.

Zove pacijent za savet.
Ima neki problem.
I onda se ja borim sa njom sve vreme da bih došao do reči.
O, Bože moj.
Nisam ni dalje siguran da li sam smisleno rekao to što je trebalo.
Ili što sam hteo.

Kao i u svim drugim, za ljude i život, važnim oblastima, tako i u medicini, pružanje i primanje valjanih informacija je ključna stvar.
Koliko puta čujemo da je neko mukotrpno jurio od lekara do lekara, od ustanove do ustanove, bezuspešno tražeći nekoga ko će ga sveukupno sagledati i dati mu prava uputsta i smernice kako dalje sa njegovim zdravstvenim problemom. Postavljamo sebi more pitanja kako dalje; da li lečiti, da li operisati, ima li rizika, kakve su šanse, izgledi,…?
Prava informacija, kaže se, para vredi !
Primarno je da postoji neko ko može dati informaciju, važnije od pitanja udaljenosti i cena. Naravno, kao i u mnogim drugim oblastima.

Tu je mesto lekara opšte prakse i drugih doktora iz primarne zaštite (pedijatra, ginekologa, stomatologa…) od ključnog značaja. I tu se oni suštinski razlikuju. U znanju, kvalitetu, pouzdanosti,….Kao i u drugim strukama.

Najveći broj poseta ginekologu je zbog poremećaja na polnim organima koji su praćeni bolom, peckanjem i, naročito često, svrabom.
Svrab na spoljnim genitalijama i na vaginalnom ulazu nastaje, daleko najčešće, zbog izraženog bujanja i dejstva gljivica, posebno kandide albikans, ali i drugih vrsta.
Ovo stanje može biti rezultat prenosa gljivica seksualnim kontaktom, ali je najčešće posledica poremaćaja ravnoteže i bujanja već prisutne,”domaće”, kandide.
Naime, kod skoro polovine ljudi kandida je prisutna, u normalnim uslovima, u crevima, na sluzokožama i koži, ali nije u velikom broju i ne stvara tegobe. Onda kada se imunološka ravnoteža poremeti, nastaju problemi. Tegobe po pravilu nastaju nakon upotrebe antibiotika, premora, nespavanja, produženog sresa, prehlade……Nekada uzroci ovakvog stanja nisu potpuno jasni.
Ovi poremećaju ne predstavljaju veliki zdravstveni problem kod zdravih ljudi i najčešće se jednostavno preveniraju i leče.

Medicina bez sumnje napreduje. Toliko je napredovala u pojedinim oblastima da me je prosto sramota šta sam pričao pre 20 godina.
Dakle, potrebno je imati izvesnu rezervu kad su u pitanju i lekarski saveti. Ne zato, daleko bilo, što su oni nedobronamerni, nego zato što su sva ljudska znanja relativna i sklona promeni.

Upravo prisustvujem ginekološkom simpozijumu koji se, u ovom delu, bavi lečenjem malignih bolesti kod žena koje nisu rađale ili nisu dovršile svoje rađanje.
To je problem koji je u modernom zapadnom svetu, kome i mi propadamo, sve izraženiji zbog toga što nam žene rađaju ili se sete da treba da rađaju u sve poznijim godinama, kada je i učestalost, uopšte, karcinoma kod ljudi veća.
Problem je vrlo složen kao i samo lečenje, koje je skupo i još uvek nedovoljno definisano.
Ovo je samo još jedna okolnost koja vrlo ubedljivo ukazuje na potrebu pravovremenog rađanja.

Zamislimo devojku ili mladu ženu od 20.godina, koja ima teška oštećenja jajovoda, što za ginekološku reprodukciju predstavlja težak oblik invaliditeta. Glavne posledice su trajno oštećenje i slabost zahvaćenog tkiva i nemogućnost spontanog zatrudnjivanja.
U anamnezi se ističe da je sa odnosima počela sa 16 godina i da je sada u vezi sa desetim partnerom, po redu. Odnose je imala bez kondoma, sve to vreme.
Zaključci se sami nameću.

Bez obzira na to koliko brak kao zajednica zvuči formalno, sa pravima i obavezama, brak je, suštinski, dobrovoljan odnos.
U brak se ulazi dobrovoljno i u braku se ostaje dobrovoljno.
Supružnici nisu, jedno drugom, trajno vlasništvo.
Nažalost, iz nekih muško ženskih rezona i postupaka ima se utisak kao da su supružnici dobro kontrolisana svojina ili nesrećno pokretna nekretnina.
Nepoštovanje slobodne volje partnera vodi ka teškim razračunavanjima i ka lošim ishodima.

Ne tako retko sam u prilici da čujem da žene koriste kontracepciju bez znanja supruga ili partnera. Klasičan ili najčešći nesporazum leži u tome što partner želi još dece, a žena iz različitih razloga to odlaže. I tako nastaje za ginekologa neugodna situacija, naročito, ako partner pita ili insistira na tome zašto toliko dugo nema nove trudnoće. Čovek se tu snalazi kako zna i ume. Ja pokušavam da utičem na pacijentkinju da razreši tu konfliktnu i neprijatnu situaciju, koliko za nju, toliko i za mene.

Majka dvoje dece, koja nosi kontraceptivnu spiralu nekoliko godina, moli da iz lekarskog izveštaja izbrišem to da ona nosi spiralu,jer taj podatak njen surug ne zna, a izričito je protiv toga da ona koristi bilo kakvu kontracepciju. Naravno, ja na to pristajem, uz insistiranje da mi otkrije razlog tog takvog njegovog stava. Iako se radi o ženi koja je više puta namerno prekidala trudnoću, te zbog toga, a i na savet ginekologa, ugradila spiralu, on se izričito i uporno protivio svemu tome.
Razlog za ovakav stav je bio njegov utisak da bi mu ona uz korišćenje kontraceptivne zaštite bila neverna. Dakle, nije bilo važno što je ona, i njegovim doprinosom, ozbiljno ugrožavala svoje zdravlje, važnija je bila njena”odanost i vernost”njemu i njegov utisak o svemu tome.
Za ovakve stavove je odgovorno vaspitanje koje muško dete dobija od oba roditelja.
Ovo je primer muškog, primitivnog, egoističnog nečoveštva

Danas se sigurno zna da pušenje i boravak u zadimljenim prostorijama, odnosno, pasivno pušenje, vrlo negativno deluju na plod. Ovo dejstvo se dominantno ostvaruje preko nikotina, glavne droge u duvanu i preko ugljen monoksida čija se koncentracija povećava u krvi na uštrb kiseonika.
Ovo sve negativno utiče na ukupni razvoj i rast ploda, na krvne sudove posteljice i ploda, na razvoj mozga i inteligencije, na pojačanu sklonost ka alergijama i slabosti respiratornih puteva, negativno na razvoj genitalnih žljezda kod oba pola i td.

Obično trudnice koje su pušači moju sugestiju na negativnost pušenja u trudnoći proprate osmehom, uz lakonski komentar: “Ma, znam, doktore”. Tek na moje insistiranje na detaljima uozbilje lice postajući uočljivije zabrinute zbog svog ponašanja. Jer, opšte poruke o negativnosti upotrebe duvana, na našim prostorima, se primaju gotovo poput ustaljenih fraza, kao mantre bez mnogo realnog smisla.

Odluka da se nastavi sa pušenjem u trudnoći je loš izbor za vaše dete i znači slično što i stavovi, tipa : ja sam narkoman i želim da mi dete bude narkoman. Ili, ja sam alkoholičar, te isto želim i svom detetu. Možda nekome ovo zvuči preterano, ali, iz dana u dan, postaje sve realnije, kako se dokazi i iskustva o ovom problemu umnožavaju.

Ima li iko prava na ovakav izbor ?

Trudnoća je deo života žene tokom kojeg doživljava, gotovo, sve ono što, inače, doživljava tokom svoje svakodnevice.

Kako gledati na život i životne probleme tokom trudnoće ?

Krenimo od toga da je trudnica pojačano zabrinuta ili u strepnji oko više stvari : da li je sa trudnoćom “sve u redu”, da li će biti uspešan tok trudnoće, kakav će biti porođaj, da li ću sve izdržati i odgovoriti na sve zahteve oko porođaja, dojenja…. Tu su nadalje pitanja o vlastitom izgledu, odnosima sa partnerom, rodbinom i td.

Sva ovakva stanja praćena su odgovarajućim raspoloženjima i neraspoloženjima, stresovima buduće majke.

Sa druge strane, sve te promene direktno utiču na stanje bebice u stomaku. Onako kako doprema, u prvom redu, kiseonika i hrane, preko posteljice, utiče na fizički razvoj ploda, tako isto, mikrookruženje, u smislu ponašanja, raspoloženja i emocija majke utiče na nervni, imunološki i psihomotorni razvoj  ploda.

Prema tome univerzalna, kratka poruka svim trudnicama bi bila da relativizuju (“iskuliraju”) sve životne ozbiljne i neozbiljne probleme, da ih bar u trudnoći “ostave za sutra” i da imaju, u tom smislu, stalno na umu dobrobit njihovog čeda. Nagrada za to je stabilan razvoj i psihofizičko zdravlje deteta.

– Gde živite ?

– Živim u Švedskoj.

– Kad ste poslednji put bili kod ginekologa ?

– Pokušala sam pre mesec i po dana. Bila sam uplašena. Nisam dobila menstruaciju skoro dva meseca. Znate, iako imam 45.g.,to mi se dešava tek drugi put. Probala sam da zakažem termin kod ginekologa. Razgovarala sam sa medicinskom sestrom.

– I šta vam je rekla ?

– Rekla mi je da nije čudo što menstruacija kasni, s obzirom na moje godine. Da pošto nemam tegoba nije potrebna nervoza i da je to, moguće  je, poslednja menstruacija. Ponudila mi je, u stvari, termin za 3-4 meseca.

– I, eto, ja zato kažem da je lepo živeti u Švedskoj ali da je teško ako se razbolite. Ne daj Bože. U Švedskoj nema privatnih ginekologa kao ovde. Možda i ima, ali ja to ne znam, niti moje prijateljice.

Ne daj Bože da se razbolite. Rečenica koja se čuje na svim stranama u svetu kad je u pitanju kontrola zdravlja i lečenje.

U medicini je dolaženje do dijagnoze, u stvari, isto što i dolaženje do istine u svakodnevnom životu. Znači, suštinski važna stvar. Tek kad se zna stvarna dijagnoza ili istina, tek onda možemo tražiti prava ili dolotvorna rešenja.

Ali sredstva ili metode kojima pokušavamo da dođemo do dijagnoze su, u principu, i najčešće, ograničeno pouzdana. Mi kažemo, između ostalog, da metode imaju ograničenu senzitivnost ili specifičnost. A to znači da, recimo, nekom metodom otkrivamo ili isključujemo poremećaj u samo 40%, 50%, 70% slučajeva ili slično. Dakle, daleko od idealnog.

Onda se mi dovijamo i često kombinujemo različite metode kako bi dobili veći procenat pouzdanosti. Ovo je samo uprošćeni i delimični opis problema koji znači doći do dijagnoze, u medicini.

Kad sve ovo znamo, možete misliti kako zvuči rečenica pacijentkinje, kada posle mog polučasovnog buljenja u ultrazvuk radi pregleda poodmakle trudnoće,ona kaže:

Ma nije važno doktore sve to,meni je bitno samo da je sve u redu.

Samo to………..

-Doktore,da li biste mogli da me pošaljete u Lazu Lazarevića (psihijatrijska bolnica) na nedelju dana, da se malo odmorim.-

Reče majka četvoro maloletne dece, onako usput, odgovarajući na moje pitanje zbog čega je došla kod ginekologa.

Ova šaljiva, usputna rečenica vrlo sadržajno govori, između ostalog, o preopterećenosti današnjih žena. Takođe, i o ograničenim mogućnostima da se suštiski pomogne ljudima koji često pucaju po šavovima pritisnuti životnom jurnjavom i ličnim očekivanjima.

Od čega vam je taj rez ?

– Od carskog reza, od pre 10.g. Znate doktore, to je sada tatina princeza. Ja sam došla kod vas pre 10 godina, sluđena, zbunjena, sa nejasnom željom da prekinem trudnoću. Suprug je bio protiv trudnoće. Imali smo sina, muško dete i to mu je bilo dovoljno.

Rekla sam vam da je njihova tradicija u porodici da imaju jedno dete, te tako i on, nije želeo drugo dete.

K’o dan danas se sećam da sam, duboko iznerviran, rekao da to nije njihova porodična tradicija, nego porodična sramota i da poručujem njenom suprugu i njoj da ja neću prekinuti ovu trudnoću. Više je nisam video.

U nekim selima oko Smedereva stvarno postoji naopaki običaj da porodice, kroz kolena, imaju samo jedno dete.

Kljukanje antibioticima

U ordinaciju dolazi pacijentkinja sa pojačanom vaginalnom sekrecijom,crvenilom i svrabom,nakon,kako kaže,pijenja različitih antibiotika u toku mesec dana. Lekove je dobijala od svog lekara opšte prakse i konsultovanih specijalista,u prvom redu,zbog bolnog grla i naknadnog kašlja.
Ne ulazeći u opravdanost ovako dugotrajne antibiotske terapije u konkretnom slučaju,može se,načelno,reći da je neopravdana i česta upotreba antibiotika vrlo zastupljena u našoj zemlji,što sve statistike ubedljivo pokazuju.
Uzroci su višestruki,a najvažniji leže u pritisku kojem su lekari izloženi da daju antibiotski lek. Da bi izbegli neprijatnost,zadržavanje u poslu,i,po pravilu,uzaludna objašnjavanja,oni pribegavaju ispunjavanju pacijentovih očekivanja (po sistemu”ko će da se sa budalama,…..raspravlja) i praksa se nastavlja. Ako lekar ne prepiše antibiotik,gde inače nije potreban,kod,recimo,vrlo verovatne virusne infekcije i kod zdravstveno stabilnog pacijenta,a kasnije nastupi neka od mogućih komplikacija virusne upale,lekar je često izložen neprijatnim i agresivnim napadima. Ovako on postupa pragmatično;daje očekivani lek,iako je često nepotreban,i zaštiti sebe od potencijalnih prigovora i neprijatnosti. Ionako od komplikacija nepotrebne primene leka pati pacijent,a ne doktor. I tako se ova problematična praksa,na opštu radost,nastavlja.

Sa godinama dolazi do starenja organizma i do neminovnih promena na krvnim sudovima i organima. To je deo prirodnog procesa starenja.
Na ono što donosi starenje i što određuje genetika teško možemo delovati.
Suština pozitivnog odnosa prema vlastitom zdravlju je da se aktivno ne doprinosi neminovnim promenama u organizmu,koje donose starenje i nasleđe.
Često se čuje :”jedi,pij i……,jer samo se jednom živi”. Ovom stimulativnom rečenicom se obično pravdavaju svakodnevne neumerenosti.
Ovakve rečenice bi trebalo da su poziv na život otvorenim srcem,sa značenjem da treba probati i živeti život,ali umereno.

Pozvala me trudnica sa 14 nedelja trudnoće da se požali na bolove u grlu,osećaj bolova u kostima i mišićima i sa temperaturom do 37-37,2. Da li da uzme neki lek ?
Moj odgovor je bio da je to,najverovatnije,virusna prehlada,da je bol u grlu očekivan,a da za temperaturu do 38,5 ne treba uzimati lekove. Ne treba nikakav lek. Specifičan lek protiv virusnih infekcija ne postoji. Ne pomažu antibiotici. Ja sam,lično,u takvim prilikama ne uzimam lekove. Potrebne su opšte mere koje uključuju kontrolu svog opšeg stanja (temperatura,disanje,…) i osećaja,pravilan režim odmora,ne premaranja,ne prehlađivanja,optimalno tečnosti,neki vit.C,voća i povrća,uz uobičajenu ishranu.
Inače,najveći broj zdravih ljudi,naravno i trudnica,ovakve virusne prehlade “preživi” lako, bez šarenih kutijica,bez belih ili žutih tableta.
Da li ovakve česte sezonske infekcije,gde spada i grip,mogu da se komplikuju. Naravno da mogu,naročito grip. I to vrlo opasno,sve do smrtnog ishoda. Pod rizikom su stariiji ljudi,hronično bolesni od različitih bolesti,trudnice u drugoj polovini trudnoće i dr. Naravno,svedoci smo da i mladi ljudi stradaju od gripa. Problem je što ne možemo unapred da izdvojimo one koji će razviti najteže oblike bolesti i najteže komplikacije.
Od suštinske je važnosti vakcinacija protiv gripa,bar,kod rizičnih grupa.

Dolaze u ordinaciju zabrinuta trudnica i njen suprug sa,naizgled,velikim problemom. Ona je sa rizičnom trudnoćom,gde je potrebno mirovanje i gde se ne preporučuje dogotrajni uspravni položaj,a očekuje ih svadba i svi protokoli koji usput idu. Zabrinuti su i ne znaju kako da to reše.
Kažem,da što se svadbe tiče,oni imaju dve,tri značajnije uloge. Igraju glavnu ulogu na venčanju,važni su za slikanje i relativno kratkotrajno razgledanje i tu se njihova neophodnost u svečanosti završava. Kad krene uzbudljiviji i kreativniji deo svadbe sa jedenjem,pijenjem i muzikom,samo još po neka baba istinski može da primeti da su mlada i mladoženja prisutni ili odsutni.
Negativni aspekti svadbe,iz perspektive trudnice su: opasnost od saplitanja i padanja,od prejedanja i pića,mnogo duvanskog dima i na stotine poljubaca,gde postoji objektivna opasnost od prenosa infekcija koje mogu biti ozbiljne za trudnicu.
Prema tome,svadbene svečanosti treba uzimati sa relativnom ozbiljnošću,bar što se tiče uloge budućeg bračnog para u njima i ne rizikovati.
Iskreno rečeno,naši svatovi su dobro osposobljeni da”prežive”svadbu i bez mladenaca.

Jedan poznati američki udžbenik iz ginekologije,u poglavlju o planiranju porodice,jedan deo započinje tvrdnjom:

Od puberteta do menopauze,žene se suočavaju sa brigama kako ostvariti trudnoću ili kako je izbeći. Jedine realne opcije su seksualna apstinencija,kontracepcija,ili trudnoća.

Misliti i imati svest o zdravstvenim aspektima neželjene trudnoće je vrlo važan početni korak. Naročito je važno da muškarac bude svestan zdravstvenih rizika sa kojima se žena suočava kada je reč uopšte o trudnoći,bez obzira na njen ushod.

U terapiji mnogih stanja i bolesti prva mera koja se preporučuje je prilagođavanje ili promena životnog stila. Ovo je,naizgled,najjednostavnija terapija,jeftina i delotvorna,ali u praksi,često najteže primenljiva. Teško se kod ljudi menjaju navike vezane za ishranu (količina hrane,vrsta,količina soli….),za način provođenja slobodnog vremena,kretanja,primenu fizičkih vežbi. Posebno pitanje su odvikavanja od različitih zavisnosti (duvan,alkohol….).

Mnogim ljudima je lakše da piju lekove za krvni pritisak,nego da smanje težinu za 5-10 kolograma. Prehrambena industrija i reklamiranje odgojili su kulturu prejedanja kod savremenog čoveka i kulturu zavisnosti od hrane. Hrana i hranjenje su postali vrsta zadovoljstva koja dominira društvenim životom i daje smisao. U takvom okruženju su realno teško izvodljive promene vezane za način ishrane. Sličan je problem i sa drugim segmentima ponašanja koji čine životni stil i koje treba menjati u cilju očuvanja zdravlja.

Najveći problemi u medicini,kao i u mnogim drugim oblastima života,i u prirodi,dolaze zbog promene očekivanog i uobičajenog toka ili sleda posmatrane stvari.
Procene i prognoze u medicini se zasnivaju i grade,upravo,na tipičnim modelima. Kada lečimo neku bolest mi primenjujemo postupke i lekove od kojih očekujemo određena dejstva. I najčešće ih i dobijamo. Ali,postoje izuzeci. Nekad…a je izmenjen početak,nekada tok bolesti i sve to otežava dijagnozu same bolesti. Nekada dobijamo izmenjenu podnošljivost ili reakciju na lek. Nekada određeni lek ne daje očekivano dejstvo. Komplikacije u medicini predstavljaju,takođe,netipične ishode samih bolesti i različitih terapijskih procedura. Mi smo svesni ovakve realnosti i,u toku,menjamo pristup samom problemu. Ali,upravo,ovakve situacije nam zadaju najveće glavobolje. Posledice netipičnih tokova i ishoda u medicini mogu biti vrlo teške i,u najtežim slučajevima,fatalne.